Vreme je darivanja, kako biste reagovali da vam neko pokloni stan?

cityexpert Pravni saveti

Vreme je darivanja, kako biste reagovali da vam neko pokloni stan?

Približavaju nam se Nova Godina i Božić, praznici koje svi željno iščekujemo na kraju naporne godine. Ono što ove praznike simboliše su porodična okupljanja, druženje, praznična trpeza i neizostavni POKLONI. Još od malih nogu, dok verujemo u priču o postojanju Deda Mraza, nas ubede da poklone dobijaju samo ona deca koja su tokom godine bila dobra i poklone zaslužila. Zato je možda ovo pravo vreme da razmislite i da nekom ko je to zaista zaslužio poklonite nešto „veliko“ kao što je stan.

Ugovor o poklonu je dvostrani pravni posao koji proizvodi pravno dejstvo za života ugovornih strana. Po mišljenju autora ovog teksta, lepši naziv za ovu vrstu ugovora je „darovni ugovor“, upravo zbog namere darežljivosti (animus donandi). Namera darežljivosti je, pored predmeta ugovora o prodaji, drugi bitan element ovog pravnog posla i ona razlikuje ovu vrstu ugovora od nekih drugih, poput ugovora o poklonu. Namera darežljivosti predstavlja akt dobročinstva koji nužno zahteva da poklonodavac ispolji svest i nameru da bez odgovarajuće naknade prenese drugome pravo svojine ili neko drugo pravo ili korist. Ona mora biti prava, jasna i nedvosmislena. Aktom dobričinstva poklonodavac prema poklonoprimcu izražava zahvalnost, priznanje ili pažnju.

Od poklonoprimca koji poklon prima bez naknade, jer se radi o dobročinom, a na teretnom pravnom poslu, zahteva se zahvalnost prema poklonodavcu. Ovo je ujedno i jedan od razloga za njegov raskid. Naime, poklonodavac može zahtevati raskid ugovora o poklonu ukoliko nakon njegovog zaključenja poklonoprimac pokaže veliku neblagodarnost prema poklonodavcu, nanoseći štetu njegovom životu, telu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. Međutim, treba imati u vidu da ne predstavlja svaka moralna greška poklonoprimca prema poklonodavcu razlog za raskid ugovora o poklonu, već ta neblagodarnost treba da bude "velika" ili "gruba".

Poklon može da primi i maloletno dete

Poklonoprimac ne mora da bude poslovno sposobno lice, što znači da na strani poklonoprimca može da se javi i maloletno lice.

Ugovor o poklonu nepokretnosti je formalni ugovor, odnosno neophodno da bude zaključen pred javnim beležnikom u formi potvrđene (solemnizovane) isprave.

Iako ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo za života ugovornih strana (inter vivos), on je svakako značajan u naslednom pravu, budući da Zakon o nasleđivanju sadrži pregršt odredaba kojima je regulisan uticaj zaključenog ugovora o poklonu na odnose povodom nasleđivanja.

Ko plaća porez na poklon?

Ugovor o poklonu je interesantan i sa poreskog aspekta. Prilikom sticanja poklona, poklonoprimac je obveznik plaćanja poreza na poklon. Budući da se radi o dobročinom pravnom poslu, zanimljiva su zakonska rešenja na koji način se utvrđuje poreska osnovica i poreska stopa. Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ. Stope poreza na poklon su proporcionalne. Poklonoprimac koji se u odnosu na poklonodavca nalazi u drugom naslednom redu porez na poklon plaća po stopi od 1,5%, a koji se nalazi u trećem i daljem naslednom redu, odnosno koji sa poklonodavcem nije u srodstvu, porez na poklon plaća po stopi od 2,5%. Poresko oslobođenje je propisano za poklonoprimca koji se nalazi u prvom naslednom redu i supružnika poklonodavca, koji porez na poklon ne plaćaju.

Velika pravna praznina po pitanju ugovora o poklonu

Ono što je najinteresantnije za ugovor o poklonu jeste činjenica da nije regulisan pozitivnim (važećim) pravnim propisima. Naime, po završetku Drugog svetskog rata učesnici Narodnooslobodilačke borbe doneli su 1946. godine Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije. Tim Zakonom ukinut je celokupni pravni sistem Kraljevine Jugoslavije i prestali su da važe svi propisi koji su bili na snazi na dan 6. aprila 1941. godine. Hegemonijom vladajuće partije svi zakoni, uredbe, naredbe, pravilnici i dr. proglašeni su nepostojećim. Do današnjeg dana ovaj ugovor nije ponovo pravno regulisan, te postoji velika pravna praznina. Iako se radi o važnom pravnom institutu, koji se u praksi primenjuje u velikoj meri, samovoljom jednog sistema on je ostao pravno neregulisan, što je u praksi stvorilo i veliki broj problema. Zbog toga se sa nestrpljenjem očekuje nova kodifikacija građanskog prava u vidu Građanskog zakonika Republike Srbije, na čijoj se izradi intenzivno radi u proteklih nekoliko godina i čije se donošenje očekuje u skoroj budućnosti, čime će ovaj važan ugovor biti ponovo regulisan.

Aleksandra Đ. Andrejić
Aleksandra Đ. Andrejić
Advokat
Najniža provizija na tržištu za vlasnike stanova