Istorijske nekretnine u Srbiji - čuvari prošlosti

cityexpert Zanimljivosti

Istorijske nekretnine u Srbiji - čuvari prošlosti

Uprkos neprestanoj gradnji i izmenama gradskog pejzaža, srpski gradovi čuvaju fragmente istorije u brojnim starim zdanjima koja su danas svojevrsni vremeplov kroz minule epohe. Znamenitosti poput hramova i državnih institucija dobro su poznate, zato ćemo se u ovom tekstu osvrnuti na nešto skrivenije dragulje srpske arhitekture, istorijske domove, čije priče možda dosad nisu našle put do vas.

Pojedine nekretnine ovekovečene su u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji, a pored nekih svakodnevno prolazimo, ne znajući da se radi o spomenicima kulture.

U nastavku pogledajte naš izbor znamenitih srpskih domova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ukoliko do sada niste, sigurni smo da ćete poželeti da isplanirate posetu nekima od njih i osetite dašak prošlih vremena.

Kuća Topalovića iz „Maratonaca“

Kuća Topalovića iz „Maratonaca“

Foto: Screenshot YouTube/Centar film

U srcu srpske prestonice, na Kosančićevom vencu, nalazi se kuća koja je poslužila kao filmski set za kultni jugoslovenski film "Maratonci trče počasni krug", a sada stoji kao melanholičan spomenik vremenu i umetnosti.

Davne 1848. godine sagrađena je kao jednospratna zgrada, a tokom 20. veka dozidan je drugi sprat. Posle Drugog svetskog rata do današnjeg dana imovinsko-pravni odnosi još nisu rešeni, zbog čega se o njoj niko ne brine, te stoji zapuštena decenijama.

Beograđani o njoj gaje pomešana osećanja i društvene mreže odjekuju komentarima sa predlozima za obnovu. Mnogi žele da je vide renoviranu, čak pretvorenu u objekat drugačije namene, poput restorana ili muzeja. Svi su složni da ispred ovog legendarnog zdanja treba da stoji makar tabla sa opisom.

Dom Nikole Pašića

Кућа Николе Пашића

Kuća Nikole Pašića, smeštena je u istorijskom središtu Beograda, u Francuskoj ulici 21.  Njen značaj ogleda se u osobenoj arhitekturi druge polovine 19. veka i povezanošću sa životom političkog velikana. Podignuta je oko 1872. u vlasništvu braće Džanga, trgovaca sa Dorćola, da bi Pašićeva postala 1893. nakon javne licitacije.

Dvadesetih godina prošlog veka obnovljena je prema planu arhitekte Marijana Vujovića. Kada se nađete u Pašićevom komšiluku, prepoznaćete je po mermernoj ploči i natpisu postavljenom 1936. kao omaž ovoj značajnoj figuri.

Možemo zamisliti kako ovaj dom, pored vrednosti koje ima u svojstvu spomenika, čuva i tajne Pašićevog života. Kroz zidove ove kuće su, oism graje svakodnevnog života porodice, odjekivale važne političke odluke koje su promenile tok istorije Srbije.

Dom Jevrema Grujića u Svetogorskoj

Dom Jevrema Grujića

Izvor: domjevremagrujica.com

Ugledni srpski državnik Jevrem Grujić podigao je ovaj dom koji je važio za jezgro srpske avangarde s kraja 19. i početka 20. veka. Izgrađena u duhu francuskog neobaroka i neorenesanse, ova kuća je bila savršeno mesto za organizovanje gradskih balova gde se okupljala društvena elita Srbije. Istaknuti umovi tog vremena ovde su odlučivali o sudbini Srbije.

Neki od redovnih gostiju porodici Grujić bili su kraljica Marija Karađorđević, pesnici Jovan Dučić i Milan Rakić.

Na ovom mestu je mnogo decenija kasnije, 1967. godine osnovana prva diskoteka u Beogradu, predstavljajući sociološki odskok među omladinom.

Danas su potomci ovu kući pretvorili u muzej, dozvolivši tako široj javnosti da se upozna sa bogatom srpskom i porodičnom istorijom koju čuva ovo zdanje.

„Kod belog lava“ - najstarija spratna zgrada u Novom Sadu

Kod Belog Lava

Foto: ns.in.rs

U novosadskoj Zmaj Jovinoj ulici na broju 28, zdanje “Kod belog lava” opstaje već četiri veka. Njegovi temelji su postavljeni oko 1720. godine, čime je svedok burne prošlosti grada. Ovo je jedno od retkih zdanja koje je preživelo mađarsko bombardovanje s Petrovaradina, u vreme revolucije 1849, a doskoro je u fasadi stajalo neaktivirano topovsko đule.

Počev od prvobitnog vlasnika sapundžije Jovana Maslaka, imala je brojne vlasnike, među kojima je bio i Emanuel Janković, koji je 1790. godine na tom mestu otvorio prvu novosadsku štampariju. Potom su je povratili potomci Maslaka i prema njihovoj zamisli, kuća je trebalo da postane zadužbina gimnaziji, pravoslavnoj crkvi i bolnici. Usled troškova višegodišnjih parnica, ova vizija se nije ostvarila, te je kuću  “Kod belog lava” kupio mitropolit Stefan Stratimirović.

Kuća je zatim bila u vlasništvu najbogatijeg Srbina tog vremena, Lazara Dunđerskog, do 1940. godine, kada su je otkupili Jevreji Samuilo Kertes, Kornal Frank i Leo Hiršenhauzer. Odlukom Agencije za restituciju vraćena je starim naslednicima iz jevrejskih porodica, kojih je ostalo samo šestoro, budući da gotovo niko nije preživeo Holokaust.

Tokom 20. veka kuća je služila kao knjižara i papirnica, a posle rata u prizemlju su se dugo nalazile prodavnice “Novitet” i “Trikolor”. Od 1997. godine na ovom mestu otvoren je čuveni Irish Pub koji postoji i danas.

Kuća Stambolijskih u Nišu

Wiki.Niš foto Kuća Stambolijskih 204

Jedna od značajnijih objekata arhitekture Niša je kuća Stambolijskih u ulici Nikole Pašića 36.

Gradnju je započeo Osmanlija Amet Memetović u poslednjim godinama turske vladavine, a potom ju je kupio i dovršio niški trgovac Todor Stanković, poznatiji kao Stambolija, zbog svojih veza sa turskim stanovništvom.

Kuća Stambolijskih predstavlja nasleđe orijentalne arhitekture, čuvajući odlike tadašnjeg srpsko-balkanskog stila, i kao takva postala je spomenik kulture 1949. godine, što ju je sačuvalo od razmatranog rušenja. Danas se u ovog zgradi nalazi istoimeni etno restoran „Stambolijski“, pružajući posetiocima priliku da dožive jedinstvenu atmosferu ovog vremena.

Niška kuća nepromenjena od turskog doba

Кућа Мишићевих у Нишу

Kuća Mišićevih je jedina privatna kuća u Nišu iz prve polovine 19. veka koja je opstala u svom izvornom stanju i još uvek ima stanare. Obeležava sam centar Niša svojom tradicionalnom formom i istorijskim pečatom.

Odlikuje je balkanska arhitektura orijentalnog tipa, karakteristična za teritorije koje su istorijski bile izložene sudaru dve kulture, vizantijskog i muslimanskog sveta; kojima pripada i Niš.

Od turske porodice otkupio ju je posle oslobođenja trgovac Đoka Mišić, a do današnjeg dana ovde žive njegovi naslednici. Trenutna stanarka u ovoj kući prebiva već 60 godina i nada se da će jednog dana postati muzej. Zbog svog istorijskog i arhitektonskog značaja, kuća Mišićevih u Nišu proglašena je 1982. godine za kulturno dobro.

Nadamo se da vas je zainteresovao naš izbor istorijskih nekretnina u gradovima Srbije. Ukoliko uskoro planirate posetu Beogradu, Nišu ili Novom Sadu, ove građevine su idealne destinacije za upoznavanje sa istorijom i duhom grada. Ako pak razmatrate da iznajmite ili kupite svoj budući dom, City Expert agencija nudi širok izbor svih tipova nekretnina u starogradnji i novogradnji.

Ana Dajević
Ana Dajević
Copywriter
Prodaja stanova Beograd
Prodajem stan u Beogradu