Od „spavaonice” do „radionice”: Kako je Novi Beograd prerastao u najveći poslovni centar?

Kada su 1948. godine bageri počeli da nasipaju pesak preko močvarnog zemljišta između Save i Dunava, malo ko je mogao da zamisli da će tu evoluirati današnji Novi Beograd.

Vizija je bila smela: stvoriti planski, funkcionalan, prostran i zelen „grad u gradu”, koji će rasteretiti stari Beograd i pružiti krov nad glavom hiljadama novih stanovnika iz različitih krajeva Jugoslavije.

Kako su decenije prolazile, Novi Beograd se širio blok po blok, kao slagalica. U to vreme Novi Beograd je još uvek bio mesto gde se živi, ali ne i radi. Srce grada je pulsiralo s druge strane reke, a ovde se odmaralo posle posla.

Novobeogradski počeci 

Beogradska „spavaonica"

Tokom 1947. godine počinju prve skice i arhitektonski konkursi koji će oblikovati Novi Beograd. Nikola Dobrović, najeminentniji arhitekta modernizma u Jugoslaviji, svojim idejama postavlja temelje Novog Beograda. Planiranje je pratilo principe tzv. Funkcionalnog grada, koje je Le Corbusier definisao kroz 95 tačaka Atinske Povelje iz 1943. godine – dokument koji je postavio osnovna pravila modernog života u gradu. Njime je predviđeno da stanovi moraju biti izloženi sunčevoj svetlosti bar dva sata dnevno tokom zime; blokovi odmaknuti od bučnih saobraćajnica, a prostori između zgrada osmišljeni za igru i druženje.

Ambicija vlasti bila je da Novi Beograd simbolizuje novi početak, administrativni centar socijalističke države i raskid sa traumama Drugog svetskog rata. Ali, kako su pedesete prolazile, planovi za administrativni epicentar su napušteni, a prazni blokovi preplavljeni su stambenim zgradama. Otud nadimak „spavaonica”.

Jedan od simbola Novog Beograda, Geneks kula, izgrađena krajem sedamdesetih, zamišljena je kao poslovno-stambeni kompleks koji je spajao administraciju, stambene jedinice i panoramski restoran na vrhu, simbolizujući povezanost rada i života u modernoj viziji.

Od ideala do tranzicije: spavaonica se budi

Krajem osamdesetih, dok je jugoslovenski san već počeo da se lomi, Novi Beograd je stajao na prekretnici. Ogromni prostori, široke avenije i slobodne parcele čekale su novu svrhu. Stari planovi više nisu važili, a novi još nisu postojali.

Polako su se pojavljivale male radionice, privatne firme, pa čak i prve kancelarije u prizemljima stambenih zgrada. Na uglovima blokova počinju da niču mali lokali i butici, a Novi Beograd se, gotovo nezapaženo, „budi”.

Krajem osamdesetih, inicijativom lokalnih preduzetnika, pojavljuje se Enjub, prvi savremeni tržni centar na Novom Beogradu. Nešto kasnije, pod patronatom tadašnjih investitora i lokalnih vlasti, niče YU Biznis centar: moderna poslovna zgrada zamišljena da okuplja kancelarije i prve privatne firme, kao najava novog ekonomskog doba.

Kao da je sam Novi Beograd naslutio promenu vremena: iz opštine namenjene stanovanju, počeo je da se orijentiše na poslovni kontekst. 

A onda su došle devedesete.

Tihi zaokret u vreme nereda i krize, drugim rečima, devedesete

Dok su se fabrike zatvarale, a novac gubio vrednost preko noći, Novi Beograd je, u svom laganom, blokovskom ritmu, počeo da otkriva novu svrhu. U velikim stanovima i napuštenim magacinima otvarale su se firme, agencije i servisi.

Stare zgrade su se pretvarale u improvizovane poslovne prostore, dok se delatnosti koje su do tada pripadale centru grada polako sele preko Save – u prostranije i jeftinije okruženje. Bilo je to vreme improvizacije, ali i prve iskonske preduzetničke energije, kakvu danas poznajemo, u glavnom gradu Srbije.

Novi milenijum, novi identitet Novog Beograda

Početkom dvehiljaditih, Novi Beograd je doslovno živnuo. Uz stabilniju ekonomiju i dolazak stranih investitora, počinje gradnja kakva se dotad nije pamtila.

U Bloku 65, na mestu prvog beogradskog aerodroma, izrastao je Airport City – prvi biznis park u Srbiji, koji je počeo sa radom 2006. godine.

Gde su nekad sletali avioni, danas se uzdižu biznis tornjevi: stakleni neboderi, savremene kancelarije, kafići u prizemlju i široki trotoari koji podsećaju na zapadne poslovne četvrti.

Delta City, otvoren 2007. godine, postao je prvi pravi moderan tržni centar u Beogradu — sa bioskopom, restoranima, prodavnicama i podzemnom garažom. Inicijator i ključni investitor bio je Delta Holding, u saradnji sa izraelskim arhitektonskim biroom MYS (Mur, Yashar & Shani), koji je dizajnirao više od 80 sličnih objekata širom sveta.

Nedugo zatim otvorilo se i Ušće, simbolično, na mestu nekadašnjeg Centralnog komiteta.

Danas Novi Beograd, paradoksalno, ne spava

Danas je teško govoriti o Novom Beogradu kao o „spavaonici“. Ovde se ne spava, već radi, gradi, sastanči, pije jutarnja kafa između sastanaka, ruča na terasi kancelarije s pogledom na Savu. Od Ušća do West-a 65, Novi Beograd je postao najveći poslovni centar u zemlji, mesto gde su se ukrstile ambicije, kapital i moderna arhitektura.

Za više ovakvih tekstova, pratite naš blog. A ako upravo tražite poslovni prostor ili lokal na području Novog Beograda, pogledajte ponudu nekretnina koje su trenutno dostupne za zakup.