Ugovor o poklonu - šta je, ko ga može zaključiti i ko plaća porez na poklon?

Ugovor o poklonu je dvostrani pravni posao koji proizvodi pravno dejstvo za života ugovornih strana. On je posebno neophodan ako je poklon za koji se formira ugovor nepokretnost, odnosno nekretnina.

Ovaj ugovor vam je potreban ukoliko poklanjate ili dobijate na poklon nekretninu i spada u obavezujuće ugovore za onu stranu koja poklanja nekretninu.

U nastavku teksta saznajte šta je i koliko važi ugovor o poklonu, kako se zaključuje i koji su njegovi elementi, kao i da li se plaća porez na poklon.

Šta je ugovor o poklonu i koji su njegovi elementi?

Ugovor o poklonu nepokretnosti je ugovor koji se zaključuje između 2 ugovorne strane - poklonodavca i poklonoprimca, a predmet ugovora je nekretnina. Ovaj ugovor je obavezujući za stranu koja poklanja nekretninu, dok strana kojoj se nepokretnost poklanja nema nikakve obaveze prema drugoj strani. 

Poklonoprimac potpisivanjem ugovora stiče pravo na vlasništvo nad nepokretnošću. Ovaj ugovor je regulisan Obligacionim zakonom, formalan je, punovažan samo u pisanoj formi i potrebno je da bude overen kod javnog beležnika (notara) na teritoriji na kojoj se nekretnina nalazi.

Iako ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo za života ugovornih strana (inter vivos), on je svakako značajan u naslednom pravu, budući da Zakon o nasleđivanju sadrži pregršt odredaba kojima je regulisan uticaj zaključenog ugovora o poklonu na odnose povodom nasleđivanja.

Koji su elementi ugovora o poklonu stana ili kuće?

Predmet ugovora o poklonu je nekretnina koja se poklanja, a elementi ugovora su saglasnost obe strane o predmetu poklona - volja poklonodavca da pokloni nepokretnost bez naknade i volja poklonoprimca da tu nepokretnost prihvati.

Poklonodavac ispoljava svest i nameru da bez odgovarajuće naknade prenese drugome pravo svojine ili neko drugo pravo ili korist. Ona mora biti prava, jasna i nedvosmislena. Aktom dobričinstva poklonodavac prema poklonoprimcu izražava zahvalnost, priznanje ili pažnju.

Ugovor o poklonu nepokretnosti - ko su ugovorne strane?

Kao što smo već naveli, lice koje poklanja nekretninu naziva se poklonodavac, dok je onaj koji je dobija poklonoprimac.

Međutim, da li postoje određena ograničena po pitanju ugovornih strana?

Ugovor o poklonu mogu zaključiti fizička ili pravna lica. Poklonodavac mora biti lice koje ima poslovnu sposobnost, dakle, lice starije od 18 godina koje samostalno može zasnivati, menjati i okončati pravni odnos. 

Za razliku od njega, poklonoprimac ne mora da bude poslovno sposobno lice, što znači da na strani poklonoprimca može da se javi i maloletno lice.

Provera dokumenta za ugovor o poklonu i prenos vlasništva

Pre samog potpisivanja ugovora potrebno je izvršiti određenu proveru dokumenta za ugovor o poklonu. To podrazumeva proveru pravnog stanja nekretnine koja je predmet poklona, a ovaj korak obično radi advokat. 

Pravno stanje nekretnine podrazumeva dug ili hipoteku nad nekretninom, kao i proveru da li pravo na nekretninu ima treća osoba. Zatim, potrebno je proveriti da li je u pitanju uknjižen i legalizovan objekat. Tek nakon što su svi uslovi ispunjeni formira se ugovor o poklonu.

Nakon što je ugovor potpisan, potrebno je overiti ugovor o poklonu kod notara, a njoj moraju prisustvovati poklonodavac, poklonoprimac i advokat koji je sastavljao ugovor. 

Kako bi se obavio prenos vlasništva nepokretnosti, potrebno je da se poklonoprimac upiše u Katastar nepokretnosti kao vlasnik nekretnine koja je predmet poklona, u suprotnom ugovor o poklonu nekretnine nije važeći.

Porez na poklon - da li se plaća porez na poklon?

Da li postoje određene poreske obaveze i ko plaća porez na poklon?

Kako se porez na poklon plaća ukoliko je vrednost poklona veća od 100.000 dinara, prilikom sticanja poklona - nekretnine, poklonoprimac je obveznik plaćanja poreza na poklon. 

Budući da se radi o dobročinom pravnom poslu, zanimljiva su zakonska rešenja na koji način se utvrđuje poreska osnovica i poreska stopa. 

Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ. Ukoliko stranke smatraju da Poreska uprava nije utvrdila adekvatnu tržišnu vrednost nekretnine, moguće je izjaviti žalbu. Stope poreza na poklon su proporcionalne i iznose 2,5% vrednosti nepokretnosti.

Da li su svi poklonoprimci u obavezi da plaćaju porez?

Ukoliko se na strani poklonoprimca nalazi prvi nasledni red - supružnik ili deca, oni nisu u zakonskoj obavezi da plaćaju porez na poklon.

Naslednici u drugom naslednom redu - roditelji, braća i sestre, su oslobođeni plaćanja poreza ukoliko su najmanje godinu dana pre primanja poklona živeli u istom domaćinstvu sa stranom koja poklanja nekretninu. Ukoliko ovo nije slučaj, čak i naslednici moraju platiti porez od 1,5% vrednosti nekretnine.

Naslednici u trećem i daljem naslednom redu, kao i oni koji nisu u srodstvu sa poklonodavcem plaćaju porez od 2,5%.

Raskidanje ugovora - kada je moguće raskinuti ugovor o poklonu nepokretnosti?

Od poklonoprimca koji poklon prima bez naknade, jer se radi o dobročinom, a na teretnom pravnom poslu, zahteva se zahvalnost prema poklonodavcu. Ovo je ujedno i jedan od razloga za njegov raskid. Naime, poklonodavac može zahtevati raskid ugovora o poklonu ukoliko nakon njegovog zaključenja poklonoprimac pokaže veliku neblagodarnost prema poklonodavcu, nanoseći štetu njegovom životu, telu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje.

Međutim, treba imati u vidu da ne predstavlja svaka moralna greška poklonoprimca prema poklonodavcu razlog za raskid ugovora o poklonu, već ta neblagodarnost treba da bude "velika" ili "gruba".

Opozivanje poklona, odnosno raskidanje ugovora o poklonu, može biti učinjeno 3 godine od dana kada je učinjena šteta poklonu, a kako bi to učinio, poklonodavac mora pokrenuti sudski spor na kojem će se ugovor o poklonu proglasiti ništavim.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan i da smo vam pružili sve potrebne informacije o ugovoru o poklonu i njegovom zaključenju.