Dom prosečne porodice oduvek je bio ogledalo šireg društvenog konteksta.

Možemo mnogo zaključiti o vrednostima zajednice kada uporedimo kakav životni prostor je bio na ceni pre 50 i 100 godina, a šta je danas prioritet savremenih ljudi kada biraju svoj dom. Istražimo život u srpskim gradovima, nekad i sad. 

Salonski stanovi

Na prelazu iz 19. u 20. vek, salonski stanovi su postali simbol prestižnog stanovanja u gradovima, posebno u Beogradu i gradovima Vojvodine. Ovakav koncept gradnje došao je na naše prostore iz Pariza, Beča i susedne Budimpešte. Salonci se odlikuju prostranim i svetlim prostorijama, visokim plafonima, masivnim prozorskim ramovima i dvokrilnim vratima. Centralni salon, često ukrašen bogatim detaljima, služio je kao glavna prostorija za okupljanje. Spavaće sobe su bile smeštene po obodima stana kako bi se obezbedila privatnost članova porodice. Raskošni detalji u enterijeru zgrade simbolizovali su društveni status stanara. Danas su zbog ograničene ponude i specifičnih elemenata gradnje salonci izuzetno na ceni. Često se renoviraju i dopunjuju modernom opremom kako bi bili u skladu sa savremenim potrebama stanara, time pomalo gubeći svoj autentičan izgled.

Gradnja blokovskih naselja

Stanovi Novi Beograd

Nakon završetka Prvog svetskog rata gradovi počinju postepeno da se obnavljaju, te sve više raste broj novih stambenih objekata. Ekspanzija gradnje prekinuta je narednim ratom, da bi posle 1945. godine država preuzela aktivnu ulogu u stanogradnji kako bi zadovoljila rastuće potrebe za stanovanjem, usled industrijalizacije i masovnog priliva stanovništva u gradove.

Pedesetih i šezdesetih godina počeli su da niču veliki stambeni blokovi i naselja, poput Novog Beograda. Karakteristična arhitektura tog perioda uključuje prepoznatljive betonske zgrade i blokovske kvartove. Gradile su se višespratnice koje su nudile funkcionalne jedinice, uglavnom dvosobne ili trosobne strukture. 

“Gradimo domove za radnike i porodice, a ne za kraljeve i plemiće…” bila je tadašnja parola u starogradnji, u skladu sa vladajućom ideologijom.

Garsonjere i jednosobni stanovi bili su krajnje retki, jer se podrazumevalo da u domu živi višečlana porodica. Potrebama za stanovanjem dominirali su pristupačnost i praktičnost, dok su estetske vrednosti bile u drugom planu.

Osamdesete i devedesete: veći komfor kao imperativ

Osamdesetih godina, prosečne stambene jedinice postaju veće i strukturno bogatije.

Osim osnovnih prostorija, pojavljuje se veći broj terasa, dodatne prostorije u vidu ostave, garderobera, kao i gostinskog toaleta, koji postaje prema zakonu obavezan deo stana određene kvadrature. 

Kako se približavamo sadašnjem dobu, jedan od značajnijih trendova u gradnji postaju multifunkcionalni prostori. Postaju popularni takozvani “open space” enterijeri, bez stroge raspodele namena prostorija. U otvorenim planovima prostora kuhinja, trpezarija i dnevni boravak često mogu biti unutar jedne velike prostorije. Ovaj trend je došao  primarno iz SAD-a i skandinavskih zemalja. 

Savremeni kondominijumi s dodatnim sadržajima

Poslednje decenije investitorska gradnja dominira tržištem nekretnina, a ovu epohu u prestonicu Srbije uveo je na velika vrata kompleks Beograd na vodi. Savremene novogradnje donele su trend “grada u gradu”, odnosno zatvorene stambene zajednice koji pored namene stanovanja sadrže dopunske sadržaje, poput recepcije, bazena, teretane, ugostiteljskih i trgovinskih objekata.

Po pitanju njihove strukture može se reći da nove stambene zgrade odlikuje najveća raznovrsnost u ponudi stanova - od garsonjera do prostranih penthouse apartmana. Može se primetiti da u ranijim decenijama studio apartmani gotovo da nisu građeni, dok je danas sve češća investiciona kupovina manjih stambenih prostora radi budućeg izdavanja. Nekretnine sve više postaju mogućnost ostvarivanja profita.

Savremeni objekti često uključuju pametne tehnologije, moderne sisteme grejanja i hlađenja, kao i savremene izolacione materijale. Ljudi danas mahom traže domove koji su funkcionalni i estetski privlačni, dok se od stilova najviše cene modernost i minimalizam. O popularnim stilovima enterijera i idejama kako da uredite svoj stan, pročitajte na linku.

Psihologizacija društva i stanogradnja

Promene u navikama stanovanja u Srbiji svedoče o širem društvenom i kulturnom razvoju. Dok su nekadašnji domovi bili simetrično raspoređeni sa jasnim funkcionalnim zonama, moderni stanovi nude fleksibilnost i veću raznovrsnost. U najskorije vreme došlo je do ekspanzije rada od kuće. Da li će narednih decenija u svakom stanu biti neophodna soba za kancelariju? 

Svi trendovi u stanogradnji oslikavaju dublje promene u dinamici porodica i načinu života. Na primer, tokom socijalističkog perioda, fokus na kolektivizmu i funkcionalnosti stambenog prostora odražavao je društvene norme i vrednosti. S druge strane, savremena tendencija individualizma čini da su domovi više nego ikada ranije odraz ličnosti i životnog stila njihovih stanara.

Da li je bolja starogradnja ili novogradnja?

Često čujemo da je nekada gradnja bila kvalitetnija, a da novogradnje treba izbegavati u širokom luku. Kao agencija za nekretnine koja se bavi prometom svih vrsta nekretnina, možemo reći da ovakvo pravilo ne postoji. U ponudi postoje podjednako kvalitetni, odnosno nekvalitetni stanovi u domenu starogradnje i novogradnje. Preporuka je da svakako proverite materijalizaciju objekta, kupujete od priznatih investitora i reputabilne agencije. Kako da proverite kvalitet i bezbednost novogradnje, pročitajte u blogu koji smo pisali na ovu temu.

Što se tiče unutrašnjeg izgleda, svaka nekretnina može da se uredi luksuzno, moderno, otmeno ili na bilo koji način po vašem ukusu, zato godina gradnje ponekad nije najvažnija stavka. Lokacija, mikrookruženje i struktura stana mogu biti značajniji kriterijumi. 

Ukoliko želite da kupite novi stan, istražite ponudu City Expert-a koja uključuje sve vrste nekretnina u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i apartmane na turističim destinacijama. Uz besplatnu pravnu podršku agenata, pomažemo vam da pronađete i kupite stan bez plaćanja provizije.