Šta se dešava sa imovinom lica koje premine, a nema naslednike? Zakon o nasleđivanju je predvideo i šta se dešava sa zaostavštinom ukoliko ne postoji lice koje bi moglo da bude zakonski naslednik, ili ukoliko niko od lica pozvanih na nasleđe ne prihvati nasledstva.
Prilikom kupovine stana u novogradnji jedan od najčešćih problema sa kojim se kupci susreću je kašnjenje investitora sa izgradnjom objekta. Neretko se dešava da investitor prekorači očekivani rok za izgradnju, a u izuzetnim situacijama to kašnjenje može biti i neprimereno dugo.
Ukoliko se radi o kupcu prvog stana, bez obzira da li je dužan da plati porez na prenos apsolutnih prava ili PDV, propisana su određena oslobođenja. Uslovi koje kupac treba da ispuni su prilično slični za obe vrste poreza.
Prilikom kupovine stana kupac je obavezan da plati porez, bilo da se radi o porezu na prenos apsolutnih prava, bilo da je reč o porezu na dodatu vrednost (PDV). Neretko dolazi do mešanja ove dve vrste poreza, te ćemo u ovom tekstu pokušati da pojasnimo koji porez će kupac zapravo platiti.
Stariji građani često se odlučuju da svoju nepokretnost ostave onima koji vode brigu o njima. Ukoliko se odluče na taj korak, u tim trenucima se zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju. U našem pravnom sistemu ugovor o doživotnom izdržavanju je relativno česta pojava.
Naš narod je iznedrio izreku” “mora samo da se umre i da se plati porez”. Da li ste znali da se porez na imovinu u Srbiji može platiti čak iz 4 puta u toku godine? Porez na imovinu se utvrđuje na godišnjem nivou u ukupnom iznosu, ali je omogućeno da se tako utvrđen iznos plaća tromesečno, dakle četiri puta godišnje i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. Međutim, to ne sprečava poreskog obveznika da ga isplati i jednokratno.
Kada dođe do toga da se useljavate u nov stan, u trenutku potpisivanja ugovora, vlasnik stana će verovatno zahtevati depozit, tačnije određenu sumu novca, koji predstavlja garanciju kojom se zakupodavac osigurava da nepokretnost neće biti oštećena, odnosno da će biti vraćena u prvobitno stanje.
Dok svetske prestonice retko menjaju nazive svojih ulica i trgova, u Republici Srbiji je to redovna praksa. Da li ste znali da su samo u ovom veku promenjeni nazivi za više od 9.000 ulica u srpskoj prestonici? Međutim, postoje ulice u Beogradu kojima nikada nisu menjani nazivi, poput Knez Mihailova i Kneza Miloša, dok je Krunska ulica u Beogradu rekorder, sa čak 12 promena naziva.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016. godine uveo je novi instiut - Profesionalni upravnik. Ove izmene su tada izazvale velike nedoumice i sumnje kod stanara višespratnica. Ko je Profesionalni upravnik? Kako se bira? Da li će se ova usluga dodatno naplaćivati stanarima? Ova pitanja postavljali su svi stanari, a mnoga su i danas ostala nejasna.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada uveo je pojam stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade (stanova). Stambena zajednica ima status pravnog lica, upisuje se u Registar stambenih zajednica koji vodi jedinica lokalne samouprave, ima poslovno ime pod kojim se pojavljuje u pravnom prometu, a koje obavezno sadrži oznaku "stambena zajednica" i adresu zgrade za koju je formirana, matični broj, PIB i tekući račun.
Izgradnja stanova je u poslednjih nekoliko godina dostigla drastični porast. Svedoci smo da gotovo u svakoj ulici u svakom trenutku postoji bar jedno gradilište. Tolikoj izgradnji stanova doprinela je velika potražnja za novogradnjom. Veliki broj kupaca se odlučuje da stan kupi upravo u nekoj od novih zgrada. Postoji veliki broj prednosti kod kupovine ovakve nepokretnosti, ali je potrebno da obratite pažnju i na potencijalne rizike.
Neuknjiženi stanovi trenutno ne mogu biti predmet prodaje, odnosno bilo kakvog prometa (npr. ugovora o poklonu), zbog čega je neophodno uknjižiti stan ukoliko planirate njegovu prodaju.
Da bismo odgovorili na pitanje da li porez na prenos apsolutnih prava plaća prodavac ili kupac, moramo da razdvojimo zakonske odredbe koje regulišu ovu materiju od prakse u oblasti prometa nepokretnosti.
Nije retka situacija da vlasnici postignu saglasnost o davanju svog stana u zakup, a da sa zakupcem ne zaključe ugovor o zakupu. Mišljenja smo da je ovo velika greška zakupodavaca, koja ih kasnije može „koštati mnogo“.
Prilikom prodaje nepokretnosti prodavci treba da vode računa i o porezu na kapitalne dobitke. Nisu retke situacije da prodavci ovu poresku obavezu smetnu sa uma, najčešće iz neznanja da ona uopšte i postoji. Međutim, Poreska uprava će ovaj porez obračunati, a poreski obveznik će se naći u riziku da protiv njega bude pokrenut i prekršajni postupak zbog poreskog prekršaja.
Ova web stranica koristi kolačiće (cookies). Ukoliko želite da saznate više o pojmu cookies i kako da ih isključite, pogledajte Cookie Policy. Nastavljajući posetu našem web sajtu, saglasni ste sa korišćenjem cookies.
