Prenos vlasništva stana sa roditelja na dete - pravni postupak i zakoni

U okviru svake porodice dolazi do situacija kada je u nekom trenutku života potrebno promeniti vlasništvo nad nekretninom. Zavisno od toga kojim povodom dolazi do prenosa prava svojine i da li u porodici postoji više od jednog naslednika prvog reda, razlikuje se i procedura. U nastavku teksta saznajte sve o mogućim načinima prenosa vlasništva od iskusnih agenata za nekretnine i budite pripremljeni za ovaj životni korak.

Prenos vlasništva stana na dete nasledstvom

Najčešća praksa u našem pravnom sistemu koja se tiče prenosa vlasništva stana jeste nasledstvo. Nakon smrti vlasnika nekretnine, istu nasleđuju njegov supružnik i deca, pri čemu se bračnom partneru dodeljuje polovina, dok deca među sobom razdeljuju vrednost druge polovine predmetne nepokretnosti.

Ako supružnik preminulog nije živ, po službenoj dužnosti se pokreće ostavinski postupak između naslednika prvog reda, odnosno dece. Oni se moraju izjasniti da li nasleđe prihvataju ili ga se odriču u korist drugih članova porodice.

Ukoliko se radi o prvostepenim naslednicima, oni ne plaćaju porez na dobijeno nasledstvo, osim u slučaju kada se imovina, prema dogovoru, nejednako deli među decom. Tada onaj ko je dobio više plaća porez na razliku.

Ugovor o poklonu nepokretnosti

Kada se prenos vlasništva stana na dete odvija za života roditelja, ovakav postupak definiše se Ugovorom o poklonu.

Prema svojoj obaveznoj formi, ovaj ugovor mora da uključuje tzv. Animus donandi (razlog poklona). To može biti zahvalnost, nagradni poklon, poklon zasnovan na moralnoj dužnosti i slično. Navođenjem namere podrazumeva se da poklonodavac (roditelj) poklanja stan poklonoprimcu (detetu) bez očekivanja nečega zauzvrat. Nakon sastavljanja, Ugovor o poklonu mora biti potpisan pred javnim beležnikom i registrovan u katastru. Kao i kod nasledstva, reč je o naslednicima prvog reda tako da se ne plaća porez.

Ukoliko dođe do, primera radi, poklanjanja samo jednom detetu, takva situacija može dovesti do spora nakon smrti roditelja, kada druga deca mogu pokrenuti sudski postupak ako smatraju da su oštećena ostavinom.

Zanimljiv detalj je i da se ovaj Ugovor može osporiti inicijativom poklonodavca ukoliko zakon prepoznaje da za to postoji dobar razlog. Neki od razloga koje roditelj može navesti da poništi svoju prvobitnu odluku su: promena ponašanja deteta prema njemu, loša materijalna situacija roditelja i slično.

Ugovor o doživotnom izdržavanju između roditelja i deteta

Ugovor o doživotnom izdržavanju još jedan je čest način prenosa vlasništva nad nekretninom sa roditelja na dete u Srbiji. Za razliku od prethodno navedenih načina, ovo je ugovor koji obavezuje obe strane. Davalac izdržavanja (dete) obavezuje se da izdržava primaoca izdržavanja (roditelja) do njegove smrti, posle čega zauzvrat dobija pravo svojine nad nepokretnošću roditelja.

Ono što bitno izdvaja ovakav dogovor, za razliku od Ugovora o poklonu, stan koji je obuhvaćen Ugovorom o doživotnom izdržavanju ne uzima se u razmatranje prilikom utvrđivanja eventualne povrede prava na nužni nasledni deo. To znači da drugi naslednici, ukoliko postoje, ne mogu da pokrenu sudski postupak nad odlukom koja je doneta ovim Ugovorom.

Nadamo se da smo ovim tekstom razjasnili dileme koje ste možda imali u vezi sa ovom temom. Ukoliko pak prodajete nekretninu, u okviru porodice ili izvan, agenti i advokati City Expert kompanije stoje vam na raspolaganju sa kompletnom pravnom podrškom i nalaženjem kupaca u najbržem roku.