Kako pokrenuti ostavinski postupak: Sve što treba da znate

• Šta je ostavinski postupak?
• Ključni aspekti Zakona o vanparničnom postupku
• Ključni aspekti Zakona o nasleđivanju koji se odnose na ostavinski postupak
• Ostavinski postupak u Srbiji
• Porez na nasleđe i ostali troškovi
• Česta pitanja o ostavinskoj raspravi
• Završne napomene

Ostavinski postupak ili ostavinska rasprava (zakonski termin glasi postupak raspravljanja zaostavštine) je postupak kojim se reguliše prenos imovine preminule osobe na njegove naslednike. Ovaj postupak je od suštinskog značaja jer omogućava pravičnu i zakonitu raspodelu imovine preminulog, u skladu sa njegovom voljom ili zakonskim odredbama o nasleđivanju. Tokom ovog postupka, utvrđuje se ko su naslednici i šta svaki naslednik nasleđuje.

U Srbiji, ostavinski postupak se vodi pred nadležnim sudom i javnim beležnikom, a regulisan je Zakonom o nasleđivanju i Zakonom o vanparničnom postupku. Ovi zakoni definišu ko može biti naslednik, kako se nasleđuje, šta se može naslediti, i druge aspekte nasleđivanja i ostavinskog postupka.

Ključni aspekti zakona o nasleđivanju

Zakon o vanparničnom postupku

Ostavinski postupak u Srbiji se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je određena osoba preminula. Najčešće, sud saznaje o smrti nekog lica prijemom javne isprave koja dokazuje smrt te osobe od strane nadležnog matičara. Međutim, ostavinska rasprava se može pokrenuti i na inicijativu zainteresovanih lica koja mogu obavestiti sud da je neko lice preminulo. Zainteresovana stranka, naslednik ili poverilac mogu dostaviti sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način predložiti pokretanje ostavinskog postupka.

Pravni tok ostavinskog postupka

Tok postupka obuhvata niz koraka. Po pozivu beležnika, srodnici umrlog dostavljaju osnovne podatke o preminulom, o imovini koja čini zaostavštinu i osobama koje mogu biti pozvane na nasleđe. Beležnik proverava da li je posle umrlog ostao testament i ako jeste, prosleđuje ga sudu. Zatim se zakazuje ročište na koje se pozivaju svi koji polažu pravo na nasleđe (zakonski i testamentarni naslednici). Tada se raspravlja o pravu na nasleđe i veličini nasleđenog dela. 

Kada se utvrdi kome pripada pravo na nasleđe, donosi se rešenje o nasleđivanju, čime se okončava postupak. Naslednici su dužni da daju jasnu izjavu da li se primaju ili odriču nasleđa. Niko ne može da se prihvati nasleđa delimično ili pod uslovom. Ako nije poznato da li preminuli ima naslednika, sud oglasom poziva one koji polažu pravo na nasleđe da se prijave u roku od godinu dana. Ako se ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.

Troškovi u postupku za raspravljanje zaostavštine utvrđuju se u skladu sa Javnobeležničkom tarifom javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine.

Kako proveriti da li je pokrenuta ostavinska rasprava?

Da biste proverili da li je pokrenuta ostavinska rasprava, možete se obratiti sudu na teritoriji na kojoj je ostavilac poslednji put imao prebivalište. Tamo bi trebalo da postoji zapis o pokrenutom postupku, ukoliko postoji.

Rok za pokretanje ostavinske rasprave

Zakon ne propisuje striktan rok za pokretanje ostavinskog postupka, ali je ustaljeno u praksi da se ovaj  proces pokreće što je brže moguće nakon smrti ostavilaca.

Ko može pokrenuti ostavinski postupak?

Ostavinski postupak obično pokreće sud ex officio, ali ga mogu pokrenuti i naslednici, bilo da su testamentarni ili zakonski, kao i svako ko tvrdi da ima pravo na nasledstvo. Takođe, postupak mogu pokrenuti i poverioci ostavilaca, ukoliko imaju razloga da veruju da je pokretanje postupka u njihovom interesu.

Kako se raspodeljuje nasledstvo?

Nasledna masa obuhvata svu imovinu koju ostavilac ostavlja iza sebe nakon smrti. To može uključivati prenos nekretnina, pokretne stvari, novčana sredstva, akcije, obveznice, autorska prava, patente, udele u privrednom društvu i druge vrednosti. Takođe, obuhvata i ostaviočeve dugove i obaveze. O prenosu stana sa roditelja na dete, pročitajte u prethodnom blogu koji smo pisali.

Nasleđivanje nekretnina

Nasleđivanje nekretnina se vrši na isti način kao i nasleđivanje ostale imovine. Međutim, u slučaju nekretnina, potrebno je izvršiti upis prava svojine u katastar nepokretnosti.

Nasleđivanje pokretnih stvari

Nasleđivanje pokretnih stvari se vrši na osnovu zakona ili testamenta. Pokretne stvari se prenose na naslednike bez potrebe za formalnim upisom prava svojine.

Nasleđivanje dugova

Nasleđivanje dugova se vrši na osnovu zakona. Naslednici preuzimaju obaveze preminule osobe do visine vrednosti nasleđene imovine. Ako vrednost dugova premašuje vrednost nasleđene imovine, naslednici mogu odbiti nasleđe.

Nasleđivanje privrednih društava

Nasleđivanje privrednih društava se vrši na osnovu zakona ili testamenta. Naslednici preuzimaju prava i obaveze preminule osobe u vezi sa udelom u privrednim društvom. Ukoliko privredno društvo ima više vlasnika, prava preminulog vlasnika se prenose na njegove naslednike.

Nasleđivanje akcija i udela

Nasleđivanje akcija i udela se vrši na osnovu zakona ili testamenta. Naslednici preuzimaju prava i obaveze preminule osobe u vezi sa akcijama i udelima.

Nasleđivanje autorskih prava

Nasleđivanje autorskih prava se vrši na osnovu zakona ili testamenta. Naslednici preuzimaju prava i obaveze preminule osobe u vezi sa autorskim pravima. Autorska prava se prenose na naslednike i mogu se koristiti u skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

Nasleđivanje penzije

Nasleđivanje penzije se vrši na osnovu zakona. Pravo na porodičnu penziju se ostvaruje pod određenim uslovima koje propisuje zakon.

Ostavinski postupak u Srbiji

Ostavinska rasprava

Ostavinska rasprava obuhvata niz ključnih koraka. Nakon što je postupak pokrenut, sledi faza prikupljanja potrebnih dokumenata i informacija. Ovo uključuje procenu vrednosti imovine ostavilaca, identifikaciju naslednika i utvrđivanje njihovih prava na nasledstvo. Nakon toga, dolazi do same rasprave gde se odlučuje o raspodeli imovine.

Javni beležnik utvrđuje sve pravnorelevantne činjenice koje su neophodne da bi se donelo rešenje o nasleđivanju. Ukoliko se tokom ostavinskog postupka pojavi spor između naslednika, postupak se prekida i učesnici se upućuju na parnicu ili na postupak pred organom uprave.

Nakon ostavinske rasprave, javni beležnik donosi ostavinsko rešenje, kojim se utvrđuju naslednopravne posledice ostaviočeve smrti. U ovoj fazi, učesnici u postupku imaju pravo da izjave žalbu na ostavinsko rešenje.

Dopuna ostavinskog postupka

Nakon donošenja rešenja o ostavinskom postupku, mogu se pojaviti nove okolnosti, kao što su pojava novih naslednika, pronalaženje nove imovine ili pronalaženje testamenta. U takvim slučajevima, može se pokrenuti novi ostavinski postupak ili se može izmeniti već doneto rešenje.

Da li zastareva ostavinska rasprava?

Zastarelost u ostavinskom postupku znači da nakon određenog vremenskog perioda, prava i obaveze vezane za postupak više ne mogu biti sprovedene. Međutim, ostavinski postupak ne zastareva, ali mogu zastareti određena prava i potraživanja unutar postupka.

Ključne tačke Zakona o nasleđivanju koje se odnose na ostavinski postupak

Definicija naslednika prema zakonu, uključuje zakonske i testamentarne naslednike. Oni mogu biti definisani kao lica koja su pravno ovlašćena da naslede imovinu ostavioca. Prema Zakonu o nasleđivanju u Srbiji, naslednici mogu biti ostaviocovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i ostali preci. Nasleđivanje se vrši po naslednim redovima, gde naslednici bližeg reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg reda. Ukoliko ostavilac nema naslednike, a svoju imovinu nije zaveštao testamentom, naslednik je Republika Srbija.

Zakon o nasleđivanju pruža zaštitu naslednicima kroz različite mehanizme. Naslednici imaju pravo na svoj deo nasledstva i mogu zahtevati zaštitu svojih prava u slučaju spora. Takođe, naslednici imaju pravo da se odreknu nasleđa. Ako se naslednik odrekne nasleđa, ne preuzima nikakve obaveze koje su povezane sa nasleđem, ali istovremeno gubi pravo na bilo kakvu korist koja bi mogla proizaći iz nasleđa.

Porez na nasleđe i ostali troškovi

Kada se govori o nasleđivanju, neophodno je uzeti u obzir i odredbe Zakona o porezima na imovinu. Ovaj Zakon reguliše porez na nasleđe, koji se plaća na imovinu koja se stiče nasleđivanjem.

Stopa poreza varira i kreće se od 1,5% do 2,5%, u zavisnosti od naslednog reda kojem naslednik pripada.

Važno je napomenuti da porez na nasleđe ne plaća naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca.

Naslednik koji je poreski obveznik dužan je da prijavi porez na nasleđe u roku od 30 dana od dana kada je saznao za nastanak poreske obaveze. Nakon toga, obveznik ima rok od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđivanju poreza da izvrši plaćanje. Ukoliko poreski obveznik nije saglasan sa rešenjem, ima pravo na žalbu.

Troškovi ostavinskog postupka obuhvataju sudske takse, nagradu i naknadu javnih beležnika, troškove procene vrednosti imovine, itd. 

Dužina trajanja ostavinske rasprave

Mnogi se pitaju koliko dugo traje ostavinska rasprava. Vreme trajanja može varirati u zavisnosti od složenosti slučaja, ali se obično može očekivati da proces traje nekoliko meseci.

Važno je zapamtiti da se ostavinski postupak pokreće pred sudom, a često ga vode javni beležnici. Nasleđe obuhvata sve što je preminulo lice ostavilo iza sebe, a naslednici mogu biti zakonski ili testamentarni. Naslednička izjava je ključna za prihvatanje ili odbijanje nasleđa, a postupak se završava donošenjem rešenja o nasleđivanju. Međutim, svaki ostavinski postupak je jedinstven i može doneti svoje izazove. Zato je važno da se konsultujete sa stručnjacima koji mogu pružiti pravne savete i voditi vas kroz ovaj proces.