U našem narodu je prilično zastupljeno mišljenje da znamo sve da odradimo sami. Zbog toga se ljudi neretko odlučuju da samostalno obave i proces kupoprodaje nepokretnosti.
Prodaja nepokretnosti na kojoj je ustanovljeno pravo plodouživanja u korist određenog lica je moguća. Međutim, šanse da ćete pronaći kupca koji će kupiti nepokretnost sa ovim teretom su gotovo ravne nuli. Zbog toga je preporuka da se plodouživanje obriše iz katastra nepokretnosti pre njene prodaje.
Kupac koji je u braku prilikom kupovine nepokretnosti treba da odluči da li će predmetna nepokretnost biti njegovo isključivo vlasništvo ili će na njoj posedovati pravo zajedničke svojine sa svojim supružnikom. Treća opcija je da se oba supružnika pojave u ulozi kupca, u kom slučaju je reč o susvojini.
Pojam „katastar nepokretnosti“ zakonom je definisan kao osnovni i javni registar, koji sadrži prostorne i opisne podatke o nepokretnostima, podatke o stvarnim pravima na njima, kao i drugim pravima i činjenicama čiji je upis u katastar predviđen zakonom.
Beograd je prostor koji je kroz sve prethodne vekove bio mesto susretanja, preplitanja, međusobnog prožimanja različitih naroda, kultura, vera, pa i civilizacija. Na teritoriji mnogih gradskih opština u Beogradu nalaze se kulturna dobra koja predstavljaju stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture koja imaju svojstva od posebnog značaja za kulturu, umetnosti i istoriju, i koje kao takve uživaju posebnu zaštitu.
Jedno od obeležja pravnog poretka Republike Srbije svakako jeste i velika promenljivost zakona. Zakoni se vrlo često menjaju, što je često neophodno s obzirom da društvene promene.
Stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019) 1. januara 2020. godine, vesti su bile preplavljene naslovima „kupujete stan - nema više poreskih prijava“. Ne dajte da vas ovakvih naslovi zavaraju. Poreske prijave se podnose i dalje, a promenjen je samo način na kojih ih možete podneti.
U svom dosadašnjem poslovanju kompanija CITY EXPERT se više puta susrela sa situacijom da se kao prodavac stana pojavljuje lice čiji je supružnik preminuo. Naša obaveza kao posrednika u prometu nepokretnosti je da, između ostalog, utvrdimo da li je nepokretnost koja je predmet prodaje stečena za vreme trajanja braka, te da li predstavlja zajedničku imovinu supružnika.
Kupovina stana svakako predstavlja jedan vrlo složen i za mnoge kupce iscrpan pravni posao. Kupci moraju da obrate pažnju na mnoge stvari pre nego što zaključe glavni Ugovor o prodaji.
Imajući u vidu da se najveći broj stanova kupuje uz pomoć novčanih sredstava iz stambenog kredita, nije redak slučaj da na stanu koji je predmet prodaje postojati upisana hipoteka.
Više lica mogu imati pravo svojine na nedeljivoj stvari, i kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo) radi se o susvojini.
Advokat, Aleksandra Đ. Andrejić, piše o tome šta se dešava sa kaparom u slučaju neodobravanja stambenog kredita. Kupci smatraju da nije njihova krivica ako im banka ne odobri stambeni kredit, ali kako nema zakonskih odredbi koje regulišu ovu situaciju, Aleksandra savetuje kako najbolje rešiti ovo pitanje.
Aleksandra Đ. Andrejić, advokat, piše o tome da li je dozvoljena prodaja objekata bez odobrenja za izgradnju. Kako je država usmerila svoju politiku u pravcu legalizacije (ozakonjenja) takvih objekata, država je morala da pronađe način da ovaj proces ubrza. Jedan od tih načina je pokušaj da se zabrani prodaja nezakonito izgrađenih objekata, kako bi vlasnici bili podstaknuti da što pre dostave svu potrebnu dokumentaciju u cilju okončanja postupaka ozakonjenja.
Ova web stranica koristi kolačiće (cookies). Ukoliko želite da saznate više o pojmu cookies i kako da ih isključite, pogledajte Cookie Policy. Nastavljajući posetu našem web sajtu, saglasni ste sa korišćenjem cookies.
