Prodaja nepokretnosti sa pravom plodouživanja

Prodaja nepokretnosti na kojoj je ustanovljeno pravo plodouživanja u korist određenog lica je moguća. Međutim, šanse da ćete pronaći kupca koji će kupiti nepokretnost sa ovim teretom su gotovo ravne nuli. Zbog toga je preporuka da se plodouživanje obriše iz katastra nepokretnosti pre njene prodaje.

Plodouživanje je lična službenost, koja je ustanovljena u korist nekog lica, a koja se sastoji iz ovlašćenja upotrebe i pribiranja plodova sa tuđe stvari. Plodouživanje je lični teret koji opterećuje svakodobnog vlasnika nepokretnosti koja je predmet plodouživanja, te je moguća prodaja i bez saglasnosti plodouživaoca, koji će isto pravo uživati i kada se nepokretnost proda i na njoj drugo lice stekne pravo svojine.

Ukoliko se pojavi zainteresovani kupac, jedna od mogućih opcija je da se zaključi predugovor o prodaji nepokretnosti u kojem će se ugovoriti obaveza prodavca da izvrši brisanje ovog tereta iz katastara nepokretnosti do zaključenja glavnog ugovora. Naravno, za prestanak ovog prava neophodna je saglasnost plodouživaoca koja se daje u formi izjave overene od strane nadležnog javnog beležnika.

Nisu retke situacije da je u katastru nepokretnosti upisano pravo plodouživanja u korist određenog lica koje je u međuvremenu preminulo. Postupak brisanja je u tom slučaju još jednostavniji, jer vlasnik nepokretnosti treba samo da podnese zahtev nadležnoj službi za katastar nepokretnosti i dostavi dokaz da je plodouživalac preminuo.

Ono što je za plodouživanje interesantno jeste činjenica da ova službenost nije regulisana pozitivnim (važećim) pravnim propisima. Naime, po završetku Drugog svetskog rata učesnici Narodnooslobodilačke borbe doneli su 1946. godine Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije. Tim zakonom ukinut je celokupni pravni sistem Kraljevine Jugoslavije i prestali su da važe svi propisi koji su bili na snazi na dan 6. aprila 1941. godine. Hegemonijom vladajuće partije svi zakoni, uredbe, naredbe, pravilnici i dr. proglašeni su nepostojećim. Do današnjeg dana ovaj pravni institut nije ponovo pravno regulisan, te postoji velika pravna praznina. Građanskim zakonikom Republike Srbije, na čijoj se izradi intenzivno radi u proteklih nekoliko godina i čije se donošenje očekuje u skoroj budućnosti, ovaj važan institut biće ponovo regulisan. Iako se radi o važnom pravnom institutu, koji se u praksi primenjuje u velikoj meri, samovoljom jednog sistema on je ostao pravno neregulisan, što je u praksi stvorilo i veliki broj problema. Zbog toga svi sa nestrpljenjem očekujemo novu kodifikaciju građanskog prava.