Kupovina nepokretnosti koje spadaju u kulturna dobra

Beograd je prostor koji je kroz sve prethodne vekove bio mesto susretanja, preplitanja, međusobnog prožimanja različitih naroda, kultura, vera, pa i civilizacija. Na teritoriji mnogih gradskih opština u Beogradu nalaze se kulturna dobra koja predstavljaju stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture koja imaju svojstva od posebnog značaja za kulturu, umetnosti i istoriju, i koje kao takve uživaju posebnu zaštitu. Nepokretna kulturna dobra, u zavisnosti od fizičkih, umetničkih, kulturnih i istorijskih svojstava, jesu: spomenici kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheološka nalazišta i znamenita mesta. Spomenici prošlosti predstavljaju neposredne izvore za proučavanje istorije jednog naroda i očuvanje njegovog nacionalnog i kulturnog identiteta. Spomenici kulture simbolični su element nasleđa koji sadrži u sebi sećanje zajednice, i kao takvi predstavljaju izuzetne, vredne i i trajne objekte. S obzirom na izobilje i raznovrsnost lokaliteta, objekata i celina, neophodna je i njihova pravna zaštita u cilju očuvanja njihovog značaja, istorijske i kulturne vrednosti. Jedan od primera je "ANTIČKI SINGIDUNUM" arheološki lokalitet na užem području Grada Beograda, koji ima svojstvo spomenika kulture i to nekropole koja obuhvata deo Vračara i Starog grada. Ukoliko se stan koji je predmet prodaje nalazi u zgradi ili na lokaciji koja je proglašena kulturnim dobrom, u katastru nepokretnosti će postojati zabeležba tog svojstva.

Prodaja nepokretnosti sa zabeležbom svojstva kulturnog dobra je moguća. Međutim, odredbama Zakona o kulturnim dobrima propisano je da pravo preče kupovine ima nadležna ustanova zaštite, što je u Beogradu Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Shodno tome prodavac je dužan da ponudu za kupovinu prvo uputi Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Samo pravo preče kupovine i postupak propisani su odredbama Zakona o kulturnim dobrima i Zakona o prometu nepokretnosti. Uslov da bi se zaključio punovažan ugovor o prodaji ovakve nepokretnosti jeste da prodavac prezentira dokaze da je učinio ponudu imaocu prava preče kupovine i da je isti odbio ili da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude nije izjasnio da prihvata ponudu. Važno je napomenuti i da prodavac ne može prodati nepokretnost drugom kupcu po ceni koja je povoljnija od one iz ponude.

U slučaju prodaje nepokretosti, bez prethodno učinjene ponude imaocu prava preče kupovine ili pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom da zahteva da se ugovor o prodaji nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu i da se nepokretnost njemu proda i preda pod istim uslovima.

Imajući u vidu da ponuda za pravo preče kupovine mora sadržati određene obavezne elemente, kao i da bi odredbama (pred)ugovora o prodaji nepokretnosti trebalo jasno definisati šta će se desiti u slučaju da imalac prava preče kupovine prihvati ponudu za kupovinu ili da potražuje bilo koji iznos neizmirenih dugovanja na ime ulaganja budžetskih sredstava kojima je povećana vrednost kulturnog dobra, savetujemo da prilikom kupovine ovakve nepokretnosti potražite stručnu pomoć i izbegnete eventualne probleme koje ovakav pravni posao sa sobom nosi.

Ukoliko ste zainteresovani za kupovinu nepokretnosti sa svojstvom kulturnog dobra, nemojte olako odustati smatrajući da ispunjenje ovih uslova predstavlja komplikaciju. U najvećem broju slučajeva Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je ponudu odbio u veoma kratkom roku.  Dakle, potrebno je samo da isplanirate da će proces kupovine trajati nekoliko dana duže. Ne dozvolite da vas to odvrati od kupovine jedne ovakve nepokretnosti, jer kulturna dobra kojima naša država obiluje svakako predstavljaju kulturno nasleđe koje je veoma važno za gradove, državu, zajednice, svakog pojedinca i društvo, prema kojem smo dužni da se ophodimo na najbolji mogući način i da ga sačuvamo za buduće generacije.