Stariji građani često se odlučuju da svoju nepokretnost ostave onima koji vode brigu o njima. Ukoliko se odluče na taj korak, u tim trenucima se zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju. U našem pravnom sistemu ugovor o doživotnom izdržavanju je relativno česta pojava.
Dok svetske prestonice retko menjaju nazive svojih ulica i trgova, u Republici Srbiji je to redovna praksa. Da li ste znali da su samo u ovom veku promenjeni nazivi za više od 9.000 ulica u srpskoj prestonici? Međutim, postoje ulice u Beogradu kojima nikada nisu menjani nazivi, poput Knez Mihailova i Kneza Miloša, dok je Krunska ulica u Beogradu rekorder, sa čak 12 promena naziva.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016. godine uveo je novi instiut - Profesionalni upravnik. Ove izmene su tada izazvale velike nedoumice i sumnje kod stanara višespratnica. Ko je Profesionalni upravnik? Kako se bira? Da li će se ova usluga dodatno naplaćivati stanarima? Ova pitanja postavljali su svi stanari, a mnoga su i danas ostala nejasna.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada uveo je pojam stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade (stanova). Stambena zajednica ima status pravnog lica, upisuje se u Registar stambenih zajednica koji vodi jedinica lokalne samouprave, ima poslovno ime pod kojim se pojavljuje u pravnom prometu, a koje obavezno sadrži oznaku "stambena zajednica" i adresu zgrade za koju je formirana, matični broj, PIB i tekući račun.
Izgradnja stanova je u poslednjih nekoliko godina dostigla drastični porast. Svedoci smo da gotovo u svakoj ulici u svakom trenutku postoji bar jedno gradilište. Tolikoj izgradnji stanova doprinela je velika potražnja za novogradnjom. Veliki broj kupaca se odlučuje da stan kupi upravo u nekoj od novih zgrada. Postoji veliki broj prednosti kod kupovine ovakve nepokretnosti, ali je potrebno da obratite pažnju i na potencijalne rizike.
Nije retka situacija da vlasnici postignu saglasnost o davanju svog stana u zakup, a da sa zakupcem ne zaključe ugovor o zakupu. Mišljenja smo da je ovo velika greška zakupodavaca, koja ih kasnije može „koštati mnogo“.
Prilikom prodaje nepokretnosti prodavci treba da vode računa i o porezu na kapitalne dobitke. Nisu retke situacije da prodavci ovu poresku obavezu smetnu sa uma, najčešće iz neznanja da ona uopšte i postoji. Međutim, Poreska uprava će ovaj porez obračunati, a poreski obveznik će se naći u riziku da protiv njega bude pokrenut i prekršajni postupak zbog poreskog prekršaja.
U našem narodu je prilično zastupljeno mišljenje da znamo sve da odradimo sami. Zbog toga se ljudi neretko odlučuju da samostalno obave i proces kupoprodaje nepokretnosti.
Prodaja nepokretnosti na kojoj je ustanovljeno pravo plodouživanja u korist određenog lica je moguća. Međutim, šanse da ćete pronaći kupca koji će kupiti nepokretnost sa ovim teretom su gotovo ravne nuli. Zbog toga je preporuka da se plodouživanje obriše iz katastra nepokretnosti pre njene prodaje.
Kupac koji je u braku prilikom kupovine nepokretnosti treba da odluči da li će predmetna nepokretnost biti njegovo isključivo vlasništvo ili će na njoj posedovati pravo zajedničke svojine sa svojim supružnikom. Treća opcija je da se oba supružnika pojave u ulozi kupca, u kom slučaju je reč o susvojini.
Pojam „katastar nepokretnosti“ zakonom je definisan kao osnovni i javni registar, koji sadrži prostorne i opisne podatke o nepokretnostima, podatke o stvarnim pravima na njima, kao i drugim pravima i činjenicama čiji je upis u katastar predviđen zakonom.
Beograd je prostor koji je kroz sve prethodne vekove bio mesto susretanja, preplitanja, međusobnog prožimanja različitih naroda, kultura, vera, pa i civilizacija. Na teritoriji mnogih gradskih opština u Beogradu nalaze se kulturna dobra koja predstavljaju stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture koja imaju svojstva od posebnog značaja za kulturu, umetnosti i istoriju, i koje kao takve uživaju posebnu zaštitu.
Jedno od obeležja pravnog poretka Republike Srbije svakako jeste i velika promenljivost zakona. Zakoni se vrlo često menjaju, što je često neophodno s obzirom da društvene promene.
Stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019) 1. januara 2020. godine, vesti su bile preplavljene naslovima „kupujete stan - nema više poreskih prijava“. Ne dajte da vas ovakvih naslovi zavaraju. Poreske prijave se podnose i dalje, a promenjen je samo način na kojih ih možete podneti.
Ova web stranica koristi kolačiće (cookies). Ukoliko želite da saznate više o pojmu cookies i kako da ih isključite, pogledajte Cookie Policy. Nastavljajući posetu našem web sajtu, saglasni ste sa korišćenjem cookies.
