Šala, prevara ili odlična biznis ideja?

Pre nekoliko godina jedan Beograđanin je došao na ideju kako da zaradi „hleb bez motike“ i to na potpuno legalan način.

Sačinio je fotografije svog stana u Beogradu i oglasio na internet sajtovima, koji se bave oglašavanjem prodaje i izdavanja nepokretnosti, da ga menja za stan u Nišu. Akcenat je bio da ne zahteva doplatu, budući da je vrednost stanova u Nišu manja nego u Beogradu. Veliki broj Nišlija se javio ovom gospodinu da je zainteresovan za razmenu, iako nije bilo lako uočiti koji je njegov interes za ovaj pravni posao.  Kao razlog zašto želi da zameni stan koji ima znatno veću vrednost, ovaj domišljati Beograđanin je svima naveo da mu se život u prestonici „smučio“ i da je odličio da se odseli u neki drugi grad koji je manje dinamičan, a koji pruža dobre ekonomske, društvene i kulturne prilike za malo mirniji način života, i u kojem su troškovi života jeftiniji budući da se on nalazi u teškoj materijalnoj situaciji.

Svim zainteresovanim Nišlijama, a kojih je bilo mnogo, je omogućio da određenog dana dođu da pogledaju njegov stan u Beogradu, što su oni i učinili. Međutim, kada je trebalo da on ode u Niš da pogleda stanove koji su nuđeni u zamenu za njegov, svakom od vlasnika je rekao da nije u finansijskoj mogućnosti da dođe do Niša, i da će to učiniti samo ukoliko mu pošalje 2.000 dinara za povratnu kartu u javnom prevozu. Novac nije tražio samo od jednog vlasnika stana u Nišu, već od svih koji su pogledali njegov stan. Gotovo svi ovi ljudi su mu bez preteranog razmišljanja uplatili iznos koji je tražio, budući da se radilo o suštinski ne velikom novčanom iznosu. Verovatno su svi razmišljali da je 2.000 dinara zanemarljiva suma u odnosu na znatno veću vrednost stana koji bi razmenom dobili u Beogradu. Čak i da se ovaj Beograđanin ne odluči da realizuju pravni posao, iznos od 2.000 dinara bi lako „prežalili“. Iako se radi o iznosu koji u današnje vreme zaista nije velik, kada se pomnoži sa nekoliko desetina zainteresovanih koji su mu isti uplatili, iznos koji je zaradio uopšte nije bio mali. Beograđanin nikog nije prevario, budući da je otišao jednog dana u Niš i obišao stanove svih vlasnika koji su mu uplatili novac za prevoznu kartu.

Pretpostavljate šta se na kraju desilo? Nije mu se dopao nijedan stan u Nišu za koji bi zamenio svoj stan u Beogradu. Daćemo sebi slobodu da zaključimo da je ova „biznis ideja“ bila odlična. Za utrošen jedan dana kada je omogućio Nišlijama da „prodefiluju“ kroz njegov stan, i za jedan dan za odlazak u Niš, zarada od nekoliko stotina evra zvuči sasvim primamnjivo. Uz to, sve je bilo apsolutno legalno, a da li je bilo i legitimno odlučite sami.