Kako smo izgubili hodnik, trpezariju i gostinsku sobu: Šta nam govori evolucija stana u 21. veku?

Postoji zanimljiv način da se posmatra razvoj jednog društva. Dovoljno je pogledati osnovu stanova iz različitih epoha.

Uzećemo za primer: salonac iz prve polovine 20. veka, beogradski stan iz socijalističkog perioda i savremeni stan u novogradnji.

Osim što se razlikuju po estetici, materijalima i godini gradnje, pokazuju sasvim drugačije vrednosti i načine života. 

Stan kao ogledalo jedne porodice i društva

Iako svi stanovi služe istoj svrsi – stanovanju – različiti tipovi otkrivaju potpuno druge predstave o tome šta dom treba da bude. Kroz njih možemo pratiti kako se menjao porodični život, svakodnevne navike, odnos prema privatnosti i gostima. 

Ono što se upadljivo primećuje jeste da su pojedine prostorije gotovo nestale. Hodnik je sveden na minimum. Trpezarija je izgubila status posebne prostorije. Gostinska soba, kabineti i biblioteke su postali arhaični pojmovi.

Kako je hodnik postao „bačen kvadrat“?

U starijim stanovima hodnik nije bio samo ulaz u stan. Predstavljao je svojevrsni filter između „spavaće” i „društvene” zone stana. 

Na taj način, gosti nisu odmah ulazili u privatnost porodice, a članovi domaćinstva su imali određenu distancu između različitih prostorija.

Danas je logika drugačija. Svaki kvadratni metar ima svoju tržišnu vrednost. Investitori i kupci nastoje da iz iste kvadrature dobiju što veću korisnu površinu. U takvoj računici hodnik često deluje kao višak koji ne doprinosi funkciji stana.

Trpezarija više nije centar kuće

Ako postoji prostorija koja najbolje pokazuje promene porodičnog života, onda je to trpezarija.

U starije izgrađenim stanovima obedovanje je predstavljalo važan društveni ritual. Trpezarija je bila mesto okupljanja porodice i gostiju. Danas je situacija drugačija.

U najvećem broju novih stanova trpezarija više ne postoji kao zasebna prostorija. Najčešće se pojavljuje kao sto smešten između kuhinje i dnevnog boravka, uz šank ili kao improvizovano rešenje u okviru otvorenog prostora.

Ne radi se samo o drugačijem rasporedu. Čak i kada postoji trpezarijski sto, on više nije nužno centar porodičnih aktivnosti. Dok jedna osoba ruča, druga gleda televiziju, treća radi na laptopu. Neko bi kao komentar na to rekao da je način života postao spontaniji i praktičniji, dok drugi osećaju nostalgiju prema tradiciji koja ičšezava.

Nestanak gostinske sobe i kraj kulture dugih poseta

Gostinska soba nekada je bila gotovo obavezna u većim građanskim stanovima.

Njeno postojanje podrazumevalo je određeni stil života. Rođaci su dolazili na nekoliko dana. Prijatelji su ostajali da prespavaju. Posete su bile duže, spontanije i češće.

Društveni običaji su se poslednjih decenija značajno promenili. Razvoj hotelskog smeštaja, kratkoročnog izdavanja apartmana, u kulturi koja visoko ceni individualizam, učinili su gostinsku sobu nepotrebnim konceptom.

Terase i balkoni su danas “must have”

Zanimljiva promena dogodila se u načinu na koji se danas doživljava važnost terase ili balkona.

U socijalističko vreme terasa je bila skroman produžetak životnog prostora: kratak predah na otvorenom, nekoliko saksija cveća ili sušenje veša.

Približavanje zapadnoj koncepciji stanovanja od 90-ih godina doprinelo je postepenoj promeni u percepciji prostora, pa se terasi počinje pridavati veći značaj. 

Nakon što nas je iskustvo pandemije koronavirusa podsetilo koliko otvoren prostor doprinosi kvalitetu života, terasa ili prostran balkon postali su jedan od ključnih kriterijuma pri izboru nekretnine.

Danas, velike terase sve više dobijaju status simbola prestiža, naročito kod luksuznih stanova i penthausa, gde značajno utiču i na ukupnu tržišnu vrednost nekretnine.

Za koga se grade današnji stanovi?

Ako su nekadašnji stanovi bili namenjeni porodici jednog vremena i njihovoj deci u budućnosti, savremeni stan nema tako jasno određenog „korisnika”. Ili ih ima mnogo više, preciznije je reći.

On istovremeno treba da odgovara samcu, mladom paru, porodici sa detetom, investitoru koji ga kupuje za izdavanje i budućem kupcu koji će ga možda preprodati za deset godina.

Zbog toga prostorije postaju fleksibilnije, a njihove funkcije manje određene. Stan se više ne projektuje samo za život jedne porodice, već i za buduću tržišnu vrednost.

Nestanak „beskorisnog” prostora 

Predsoblja, niše, biblioteke, mali kabineti i slični prostori nekada su bili sastavni deo stana.

Danas se smatraju suvišnim. Ovo je globalni trend da svaki kvadrat mora imati jasnu funkciju i time opravdati svoju cenu. Međutim, upravo su ti „beskorisni” prostori često stvarali jedinstven karakter koji je teško izmeriti kvadratima.

Šta smo izgubili, a šta dobili?

Ne tvrdimo da je savremen stan nužno lošiji od svojih prethodnika. On je jednostavno proizvod drugačijeg društva.

Živimo brže, porodice su manje, način rada se promenio, gosti dolaze ređe, a cena kvadrata i tržišna konkurencija postali su jedan od glavnih faktora za ove promene.

Razlike su evidentne, a danas prilikom kupovine nekretnine svako za sebe može da odredi šta mu više odgovara. Novogradnje imaju prednosti savremenih materijala i osećaj da ulazite u potpuno nov prostor. Starogradnje pružaju ono što se ne može lako replicirati – jedinstven karakter i priču prostora.

Za kraj, ne postoji univerzalno bolji izbor, već samo onaj koji bolje odgovara prioritetima i ukusu onoga ko u tom prostoru živi.

Među City Expert ponudom stanova pronađite kvalitetan izbor svih vrsta nekretnina na tržištu Beograda, Novog Sada i Niša.