Legalizacija objekata – ozakonjenje ili rušenje

cityexpert Pravni saveti

Legalizacija objekata – ozakonjenje ili rušenje

Ukoliko posedujete neku nekretninu ili ste se upustili u traženje i kupovinu iste, legalizacija je obaveza na koju morate računati.

Legalizacija predstavlja naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, tačnije koji se koristi bez upotrebne dozvole. Prema Zakonu o ozakonjenju građevinskih objekata, usvojenim 20. novembra 2015. godine uvedene su novine, olakšice i obaveze za proces legalizacije.

Legalizacija objekata treba da bude završena do kraja 2016. godine, a navodno sve što je izgrađeno bez građevinske dozvole nakon stupanja zakona na snagu - biće srušeno. Ono što je u skladu sa zakonom biće ozakonjeno i legalizovano. 

Da biste ozakonili svoju kuću, stan, garažu ili lokal, kao vlasnik morate sudu dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu nad građevinskim zemljištem ili objektom. To može biti: pravosnažna sudska presuda, ugovor o prenosu prava korišćenja, ugovor o kupovini objekata, ugovor o suinvestiranju izgradnje zdanja, pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Ukoliko ne posedujete dokaz o vlasništvu, a godinama živite u određenom objektu, možete taj objekat ozakoniti ukoliko dostavite dokaz da ste savesni korisnik, plaćene račune za struju i komunalije, kao i plaćen porez. Vlasnici kao dokaz mogu da prilože i obavezujuću izjavu da žive u tim prostorijama.

Legalizacija objekata – ozakonjenje ili rušenje

Objekti koji ne mogu biti ozakonjeni

Objekti izgrađeni na klizištima.

Objekti podignuti u prvom stepenu zaštite parkova prirode (osim kuća i vikendica).

Objekti izgrađeni u koritima reka, poletno-stelnih pista, u zoni zaštite kulturnih dobara od izuzetnog značaja i upisanih u Listu svetske kulturne baštine, u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa.

Objekti koji su izgrađeni od materijala koji ne garantuje sigurnost (među njima su i kartonska naselja).

Građani koji imaju pravosnažno rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju ne mogu da legaliziju objekte.

Cena legalizacije

Taksa za ozakonjenje kuća i stanova do 100 kvadratnih metara iznosi 5 000 dinara, do 200 kvm 15 000 dinara, a do 300 metara kvadratnih 20 000 dinara. Za objekte čija je površina veća od 300 kvadrata cena takse je 50 000 dinara.

Što se poslovnih objekata tiče, potrebno je platiti taksu od 250 000 dinara ukoliko posedujete poslovni prostor do 500 metara kvadratnih, 500 000 dinara za prostore do 1000 kvadrata, i 3 000 000 za više od 1500 kvadrata.

Legalizacija objekata – ozakonjenje ili rušenje

Građani koji su oslobođeni plaćanja takse

Neki građani oslobođeni su plaćanja pomenute takse. U te kategorije spadaju ljudi sa invaliditetom, korisnici socijalne pomoći i samohrani roditelji, uz uslov da su vlasnici kuća ili stanova do 100 kvadratnih metara.

Zanimljivosti

  • Titulu najvećeg divljeg naselja na Balkanu nosi Kaluđerica jer većina kuća u ovom mestu nadomak Beograda nije legalizovana.
  • Jedna trećina objekata u Srbija izgrađena je bez građevinske dozvole.
  • Za 18 godina doneto je 5 zakona o legalizaciji.
  • Po postojećim propisima, potrebno je 25 godina da se legalizacija završi.
  • Novac od taksi uplaćenih za legalizaciju odlazi na dve strane. 70% novca se sliva u lokalne samouprave, a preostalih 30% u republički budžet. Pomenuti novac opštine bi trebalo da usmere na komunalne projekte, putem kojih bi vlasnici objekata koji su legalizaciju odradili na vreme i po zakonu, dobili lepši prostor za život i stanovanje.

Prodaja uknjiženih stanova