Kako pravilno reciklirati u svom domu i gradu: Vodič za građane Srbije

Recikliranje je ključan proces u očuvanju životne sredine, a osim što se države i veće zajednice moraju ovim pozabaviti, velika odgovornost leži i na njihovim građanima. U Srbiji, iako postoje izazovi i nedovoljno edukacije o reciklaži, građani imaju mogućnosti da doprinose smanjenju otpada i očuvanju zdrave okoline. Ovaj vodič otkriva osnovna pravila reciklaže i nudi praktične savete šta raditi sa različitom vrstom otpada.

Šta je reciklaža i zašto vredi truda?

Recikliranje uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz korišćenih materijala.

Reciklaža predstavlja jednu od najvažnijih aktivnosti koje možemo preuzeti na sebe ako želimo da smanjimo zagađivanje naše planete i uže zajednice. Cilj je smanjiti količinu đubreta koje se šalje na deponije i deo korišćenih predmeta pretvoriti u nove produkte. Globalna zajednica ovom pitanju pristupa vrlo ozbiljno, jer je reciklaža glavni preduslov za smanjenje emisije metana, jednog od najmoćnijih gasova staklene bašte.

Ovaj tekst će odgovoriti na pitanja:

• Šta se reciklira i razvrstava, a šta ne?
• Gde odneti otpad na reciklažu?
• Kako da smanjite količinu otpada u svom okruženju?

Šta se reciklira, a šta ne?

Da bi proces bio efikasan, neophodno je najpre odvojiti otpad prema vrstama. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. Odvajanje otpada zahteva određeno znanje o svojstvima predmeta, zato saznajte koji materijali su pogodni za reciklažu, a koji nisu.

Materijali za reciklažu:

Papir, staklo, karton i metal su lako reciklabilni, kao i plastika. Poslednja stavka je predmet brojnih diskusija. Procenjuje se da je plastici potrebno nekoliko stotina godina za potpunu razgradnju. Skoro svu plastiku je lako reciklirati, iako ta praksa nije na zavidnom nivou. Na globalnom nivou se reciklira oko 10 % plastičnih boca, dok preostalih 90 % završi na deponijama ili prirodnim vodama.

Dalje, papir i karton predstavljaju najveću količinu materijala koja može da se reciklira. Negativna strana proizvodnje papira je neophodnost seče velikog broja stabala, a znamo da je drveće od ključnog značaja za filtraciju vazduha i regulaciju temperature. Zbog toga, još je važnije svesnije se ophoditi sa reciklažom papira. 

Posebno je važna reciklaža električne i elektronske opreme koja se više ne koristi. Ovi uređaji imaju karakter opasnog otpada i ne smeju se mešati sa ostalim smećem. Osim toga, reciklažom se mogu ponovo iskoristiti u proizvodnji novih uređaja. Saznaje šta tačno treba da radite sa svakim tipom otpada u nastavku teksta.

Ne može se reciklirati:

Nažalost, u ovu kategoriju spadaju brojni predmeti svakodnevne namene, kao što su: pelene, plastificirani papir, lepljive trake, indigo papir, fotografije i foto papir, zauljeni i prljavi papir i karton, papirne maramice, toalet papir i ubrusi za brisanje ruku.

Osim toga, nisu pogodne za reciklažu ispražnjene konzerve od mesnih proizvoda, voća i povrća, žice, metalni zatvarači, spej boce boja i lakova... Staklo je zahvalno za recikliranje kad se radi o staklenim flašama i teglama, ali se ogledala i standardne sijalice ne mogu reciklirati, izuzev ekoloških. Tekstil je praktično uvek upotrebljiv ponovo, nezavisno od materijala, osim u slučaju teške kontaminacije sa otpadom iz kontejnera. Ovo je razlog više da se otpad pažljivo razvrstava.

Sva mesta za reciklažu u Srbiji!

Pre dve godine pokrenuta je inicijativa "GDE RECIKLIRATI", koja pruža sveobuhvatnu bazu reciklažnih mesta u različitim gradovima i opštinama širom Srbije. Napravljena je u formi interaktivne mape, kojoj lako možete pristupiti online. Na sajtu možete pretražiti najbliže reciklažno mesto za određeni tip otpada unosom lokacije i izborom otpada koji želite da predate. Na ovaj način, u nekoliko klikova pronaći ćete reciklažna mesta najbliža vama u svakom trenutku. Ovo je veliki korak, jer u Srbiji postoji veliko interesovanje za recikliranje, ali je neophodno pružiti građanima adekvatne informacije. Interaktivna mapa se redovno dopunjuje lokacijama iz opština i gradova širom Srbije koji uvode svoje inicijative.

“Redukuj, ponovo koristi, recikliraj“ za održiv način života

U širem smislu, u recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. Reciklaža se može upražnjavati u svakodnevnom životu, nezavisno od predviđenih centara. Primera radi, poklanjanje stvari koje se ne koriste je oblik reciklaže. Kako biste smanjili količinu otpada u svom okruženju i približili se "Zero Waste" principima, postoji nekoliko koraka koje možete lako i momentalno preduzeti.

To je na prvom mesto investiranje u višekratne proizvode kao što su staklene flaše umesto plastičnih, platnene kese umesto jednokratnih. Možete razmisliti o nabavci proizvoda u rinfuzi kako biste smanjili količinu ambalažnog otpada, a za skladištenje hrane upotrebljavati staklene tegle ili kutije koje već imate kod kuće. Korišćenje višenamenskih platnenih salveta umesto papirnih ubrusa takođe može značajno smanjiti otpad u domaćinstvu. Prilikom kupovine, birajte proizvode sa minimalnom ili biorazgradivom ambalažom i izbegavajte plastične proizvode za jednokratnu upotrebu poput slamki, pribora za jelo i tanjira. Kompostiranje organskih ostataka hrane još je jedan način da smanjite količinu otpada koji završava na deponijama.

Kroz ove jednostavne promene u svakodnevnim navikama, svako može doprineti očuvanju životne sredine. Svaki pozitivan korak pokreće lanac promene, ne zaboravite to! City Expert je sa vama na tom putu, a ovakvim temama želimo da približimo korisne pojmove i prakse široj publici. Preporučujemo da pročitate naš nedavni tekst na temu održavanja zdravog okruženja u vašem domu.