Upoznajte Majstorice

Nekada „Dve stolice i majstorice“, danas “Majstorice” - na uglu Ugrinovačke i Tršćanske ulice u Zemunu nalazi se radionica dizajnerki Mile Rosić i Branke Bajsert. One se bave restauracijom i reparacijom drvenog nameštaja, dizajnom i izradom originalnih predmeta, prenošenjem znanja kroz radionice i promovisanjem ženskog preduzetništva. Upoznajte ovaj vredni dvojac - kao i nameštaj koji zahvaljujući njima dobija šansu za drugi, reparirani i dizajnirani život.

1. Kako su nastale “Dve stolice i majstorice”? Kako ste se odlučile za rad sa drvetom?

”Dve stolice i Majstorice“ su nastale kao hobi zanat. Prosto smo krenule da popravljamo sopstveni nameštaj koji imamo u kući i vremenom shvatile da bi to moglo da bude i zvanično zanimanje. Fokus jeste bio na stolicama jer su to najbrojnije jedinice, koje se najviše koriste u enterijerima i samim tim i najviše oštećuju.

2. Kako biste opisale ‘majstorice’?

Ja bih Majstorice definisala kao kolektiv radnih žena, zanatlijki koje spajaju restauraciju, reparaciju i redizajn, tri segmenta koja su ključna za očuvanje starog drvenog pokućstva. Mi smo mali lokalni zanatski biznis.

3. Koji su najveći izazovi u poslu?

Ono što karakteriše “Majstorice”, jeste samoukost. Ovakva vrsta zanata obuhvata širok opseg stručnosti koji se stalno nadograđuje i uči. Pored zanatskog dela koji se prosto nauči kroz sam proces rada, dizajnerskog dela za koji ipak mora da postoji određeni talenat, tu je i stalna saradnja sa klijentima.

Neko vam donese staru stolicu koju neće da baci jer je kvalitetne izrade, sentimentalno je vezan i teško mu je da pronađe novu koja je merljiva kvalitetom. Naš zadatak je, osim popravke i restauracije drveta i tapacira, da redizajniramo stilski komad kako bi se uklopio u klijentov enterijer. Pored svega toga, ovo je fizički izazovan posao jer je vaše telo alat koji najviše trpi i ume da bude naporno jer greške prosto nisu dozvoljene u ovakvom poslu.

4. Vi dajete primer praktične reciklaže, da li se pomalo menja svest ljudi o ponovnoj upotrebi i održivom razvoju?

Kada smo počinjale ovu priču, osnovna okosnica koncepta jeste bila i ostala reciklaža i upciklaža. Odrasli smo u zemlji gde je postojala razvijena industrija nameštaja, koji svi mi i dalje imamo u svojim kućama i stanovima.

U smislu kvaliteta, lako je zaključiti da je stolica koja je rađena kao industrijska linija 1964, i dalje kvalitetnija od većine novog nameštaja koji se proizvodi i nudi danas. Drvo je materijal koji je zahvalan za restauraciju i reciklažu, jer mi od jednog odbačenog komada možemo da napravimo drugi upotrebni komad. Recimo, od pola stolice može da se napravi unikatni stočić. Takođe je vrlo bitno da širimo svest o reupotrebi nameštaja koji već imamo, jer tako čuvamo svoju sredinu i ipak utičemo na očuvanje prirodnih resursa.

5. Koliko se da primetiti, žene preduzetnice se uglavnom bave ‘ženskijim’ granama privrede. U ranijim intervjuima ste pričale o tome da vas često gledaju u čudu, da li se za pet godina nešto promenilo?

Žensko preduzetništvo je i dalje segment koji nije dovoljno zastupljen ni podržan u našoj zemlji. Po meni, žensko preduzetništvo je bitno jer podrazumeva da žena sama odabere čime će se baviti i gradi sopstveni biznis koji odgovara njenom identitetu i željama. Ako je to “majstorisanje”, onda zalazi u “muški“ teren i na žalost, predrasude su i dalje dosta prisutne.

Ali zato smo mi tu, da pokažemo da je svaka Majstorica jednako vredna kao i Majstor.

6. Šta su, po vama, osnovni problemi ženskog preduzetništva i kako ih prevazići?

Izazovi ženskog preduzetništva su generalno izazovi bilo kog preduzetništva ako pokrećete sopstveni biznis od nule, bez ikakvog formalnog obrazovanja o preduzetništvu u našoj zemlji. Ono što primećujem je da se ipak stvari malo pomeraju, pa postoje razni kursevi i obuke o pokretanju sopstvenog biznisa koji su dostupni svima. Svaka informacija i umrežavanje je bitno.

7. Više puta ste nagrađivane za projekat (2015. godine nagrada na regionalnom takmičenju za Zelene ideje, koju organizuje Trag fondacija u saradnji sa Erste bankom i Rokfeler fondacijom, 2017. godine Superste konkurs…). Da li vam je neka od tih nagrada posebno draga, kao potvrda da ste na pravom putu?

Do sada smo radile na raznim projektima vezanim za edukaciju žena o ovom zanatu. Meni lično je omiljeni projekat Superste ”Radionice za Majstorice”. To je projekat rađen tokom 2017. godine u našoj radionici sa desetak žena, sa velikom željom sa sve učesnice dobiju maksimum znanja o ovom zanatu, naravno koliko je to moguće i koliko su nam uslovi dozvolili… A završnica je bila prodajna izložba recikliranog i upcikliranog nameštaja koje su učesnice radile. Bilo je lepo videti da se skoro sve od komada prodalo.

8. Kakvo je, po vašem mišljenju, stanje u zanatu kojim se bavite? Da li ima zainteresovanih i samim tim i radionica koje nude uslugu restauracije nameštaja?

Što se samog zanata tiče, kada smo mi počinjale, to je bio zanat u nestajanju. Mahom su to porodični zanati koji su se prosto gasili. Sada, pet godina kasnije, vidim da se pojavljuju razni brendovi i radionice koje usluge reparacije ili se bave prodajom starog redizajniranog nameštaja.Tako da se nadam da se tržište širi i da će ova vrsta zanata ipak zaživeti u Srbiji.

9. Radite i enterijere stanova, kafića i dajete drvenim predmetima novi (unikatni) život. Koji su vam najzahtevniji projekti do sad?

Kao što sam napomenula, ovo je pre svega fizički naporan posao. Tako da je svaka porudžbina izazov za sebe. Ali ništa nije teško kada se sve završi i dobijete novi komad od nečega sto je osuđeno na deponiju i kada su klijenti zadovoljni.

10. Na vašem IG nalogu mogu da se vide fenomenalni primeri tapaciranih fotelja i stolica. Kad ste počele da se bavite tapaciranjem? Kako ste organizovale prodaju?

Tapaciranje smo prosto usavršile uz sve ostalo. Ovde je alat presudan i uvek gledamo da nabavimo nove mašine i ručne alate koji će nam olakšati izradu i ubrzati proces. Nemamo prodajno mesto, tako da nam se koncept poslovanja oslanja na radu za klijente i na izradi sopstvenih komada koji se plasiraju online i mogu se preuzeti ili poslati iz naše radionice.

11. Planovi?

Planovi za “Majstorice” su da širimo posao i kontakte sa drugim preduzetnicima i naravno da nastavimo uspešno samostalno poslovanje.

Hvala Majstoricama na odvojenom vremenu, a ako imate neki komad nameštaja kojem treba pomoć, znate kome da se obratite.