Da li će situacija u Ukrajini uticati na cene nekretnina u Srbiji?

U noći između 23. i 24. februara Rusija je napala Ukrajinu zbog čega je u toj zemlji proglašeno ratno stanje. Dok Ukrajinci u kolonama napuštaju svoju zemlju, grupa zapadnih zemalja na čelu sa Sjedinjenim Američnim Državama, Evropskom unijom i Velikom Britanijom odlučila je da blokira pristup određenim ruskim bankama finansijskom sistemu SWIFT i na taj način uvede dodatne restriktivne mere protiv ruske Centralne banke kako bi kaznila Kremlj za invazija na Ukrajinu.

SWIFT je globalna finansijska žila kucavica koja omogućava nesmetan i brz transfer novca preko granica, a ovom odlukom da se Rusija isključi iz SWIFT-a, globalnog sistema plaćanja, može poslati rusku rublju u "slobodni pad”.

Kakve posledice rusko-ukrajinska kriza može da ima na privredu?

Sve privredne grane su povezane i destabilizacija u jednoj može vrlo lako da se prenese kao domino efekat. Ako pođemo od činjenica da su Ukrajina i Rusija veliki izvoznici kako žitarica tako i energenata sama destabilizacija na tom tržištu dovodi do određenih promena u tokovima cena istih. Srbija sa Ukrajinom nema veliki obim spoljnotrgovinske razmene, ali sa Rusijom ima. Srbija godišnje izveze oko 1.1 milijardu dolara razne roba na tržište Rusije, a s obzirom na to da je rublja značajno devalvirala i da je potrošačka moć samih građana Rusije u padu ovde možemo očekivati određeni pad.

Ekonomista i izvršni direktor City Experta Miloš Mitić ističe da je drugi mnogo ozbiljniji problem energetska zavisnost Srbije i dobrog dela Evrope od ruske nafte i prirodnog gasa.

“Destabilizacija ovog tržišta je jedan od ključnih problema koji bi mogao da utiče i na poremećaj tokova u celoj privredi. S obzirom na to da su goriva jedan od inputa koji značajno utiče na cenu i proizvodnju mnogih stvari, to kasnije utiče i na rast cena u realnoj prozivodnji”, objašnjava Mitić.

Dodaje da se potencijalno može reći da se Evropa može naći u sličnoj situaciji kao sedamdesetih godina kada je nastupila naftna kriza jer su zemlje OPEC-a rešile da ograniče isporuku nafte kako bi podigle cenu iste.

“Tražnja za naftom je velika, ponuda trenutnim okolnostima ograničena što automatski dovodi do ogromnog rasta cena nafte i naftnih derivata”, kaže Mitić i dodaje da ipak treba sagledati i drugu strane medalje jer je svet naučio iz te krize zbog čega se radilo na značajnom smanjenju zavisnosti od naftnih derivata.

Bankarski sektor stabilniji nego tokom ranijih velikih kriza

Govoreći o bankarskom sektoru, Mitić ističe da je on mnogo stablini od ranijih situacija velikih kriza.

“Vrlo je bitno naglasiti da su delovi finansijskog sistema, pre svega banke, danas u mnogo boljem položaju nego što su bile u periodima ranijih kriza kada nisu bile tako dobro kapitalizovane. Danas ranjivost nije u finansijskom sektoru već problem leži u realnoj ekonomiji koja je najviše pogođena trenutnom situacijom”, kaže on.

Kako će ova situacija uticati na cene nekretnina u Evropi, regionu i kod nas?

Pitanje kretanja cena nekretnina je trenutno pitanje od milion dolara. Da li će cene nastaviti tendenciju rasta je mnogo puta postavljano pitanje i pre novonastale situacije u Ukrajini, a pravce kretanja celog tržišta nekretnina je trenutno veoma teško predvideti jer se situacija na određenim tržištima drastično menja iz dana u dan.

Prema proceni izvršnog direktora City Experta kretanje ponude i tražnje na tržištu nekretnina za sada ostaje u stabilnim tokovima, a da li će to tako i ostati zavisi od brzine rešavanja situacije u Ukrajini.

“Inflatorni efekti su postojali i pre ovoga kao posledica pandemije. Ovakva situacija može da utiče da se oni samo prodube, a nadamo se da do toga neće doći”, kaže Mitić.

On dodaje da su usled inflacije ljudi svoj kapital sklanjali u nekretnine koje i dalje ostaju jedno od najsigurnih načina za čuvanje i uvećanje sopstvenog kapitala i štednje.

“Iako je možda EURIBOR trebalo da raste i da samim tim utiče na povećanje kamatnih stopa na stambene kredite mislim da će usled ove nove krize kamatne stope ostati na istom ili sličnom nivou u narednom periodu”, procenjuje Mitić.

Govoreći o samoj ponudi na tržištu nekretnina, u narednom predvidivom periodu cene će imati tendenciju rasta pre svega zbog povecanja cena inputa za gradnju. On dodaje da su cene inputa za gradnju porasle i pre samog rata u Ukrajini, ali da novonastala situacija može da utiče na još veći rast usled trenutnog poremećaja i u lancu snabdevanja.

Za kraj, Mitić ističe da će ovaj domino efekat i destabilizacija privrednih aktivnosti zavisiti od brzine rešavanja krize i brzine povratka u normalne tokove kretanja robe i energetskih derivata.