Prvi maj u Srbiji i svetu

U Srbiji je Prvi maj poznat po kampovanju, roštiljanju i druženju u prirodi. Međutim, ovaj praznik ima sasvim drugačiju simboliku i značenje.

Tokom druge polovine 19. veka položaj radnika u čitavom svetu bio je  loš. Nisu postojala jasno definisana prava radnika i obaveze poslodavaca, visina minimalne zarade i dužina trajanja radnog vremena, te su radnici bili prepušteni na milost i nemilost države i industrijalaca. To je dovelo do razvijanja svesti radničke klase o potrebi njihovog udruživanja radi ostvarivanja osnovnih ljudskih i radničkih prava. Sa druge strane, poslodavci nimalo nisu bili skloni da izađu u susret opravdanim radničkim zahtevima, što je izazvalo masovne proteste i sukobe na ulicama gradova. Radnici jedne fabrike, njih oko četrdeset hiljada, su 1866. godine u Čikagu organizovali protest na gradskom trgu i otpočeli štrajk kako bi se izborili za osmočasovno radno vreme. Bio je to svojstveni ustanak izrabljivane radničke klase koja je obavljala teške fizičke poslove bez radnog vremena i dana za odmor, protiv kapitalizima koji je uzimao sve više maha. Zahtevi radnika su bili iskazani u paroli „tri osmice“ – osam sati rada, osam sati odmora i osam sati društvenog i kulturnog života. Iako je planirano da događaj protekne mirno, došlo je do nemilih događaja kada je policija 4. maja reagovala pucajući na okupljene radnike nakon što je neko bacio bombu kada su poginuli i povređeni policajci koji su obezbeđivali protest. Broj žrtava nikada nije javno objavljen. Crveni karanfili izabrani su za simbol prolivene krvi radnika.

Prvi maj proglašen za međunarodni praznik rada

U čast godišnjice protesta u Čikagu, tri godine kasnije 1869. godine na kongresu Druge internacionale u Parizu, Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada, od kada se ovaj datum proslavlja širom sveta. Međutim, zanimljivo je da Amerikanci praznik rada obeležavaju prvog ponedeljka u septembru. Prvi maj je omaž nastojanjima i naporima radnika koji su se izborili za uslove rada koje imamo danas.

Obeležavanje 1. maja prošlo kroz razne promene

Obeležavanje ovog datuma prolazilo je kroz različite istorijske i društvene promene. Sve do perioda uspostavljanja prvih komunističkih i socijalističkih država, praznik rada je obeležavan radničkim protestima širom sveta. U kapitalističkim državama tradicija radničkih protesta zadržana je i do danas, dok je u komunističkim i socijalističkim zemljama, poput nekadašnje Jugoslavije, taj praznik proglašen za državni, smatrajući da su radnička prava u potpunosti ispoštovana, pa je 1. maj prerastao u Praznik rada. Na Balkanu su Prvi maj kao praznik prvi počeli da obeležavaju Slovenci i Hrvati. Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija uvela je Prvi maj kao državni praznik, što je logično imajući u vidu da je upravo komunizam propagirao prava i slobode radničke klase. Prvi maj je praznik kada radnici treba da pokažu solidarnost i iskažu svoje zahteve za poboljšanje položaja. Danas se kod nas više vezuje za zabavu i obeležava u vidu uranaka u prirodi uz obilje hrane i alkohola, ili odmor od nekoliko dana, nasuprot ostatku sveta gde se obeležava javnim okupljanjima, šetanjama i paradama u atmosferi proslave prava radnika.

Đurđevdanski uranak ili uranak za Prvi maj?

Nametanjem ovog praznika pao je u zaborav đurđevdanski uranak, odnosno mnoštvo đurđevdanskih običaja i hajdučke tradicije koji su se poštovali u srpskom narodu do dolaska komunizma. Đurđevdan je poznat u našem narodu kao „Hajdučki sastanak“. Međutim, kao što smo Božić zamenili proslavom Nove Godine, ili Materice Osmim martom, tako je i đurđevdanski uranak zamenjen za prvomajski. Na taj način se polako gubi narodno sećanje na jedan od najlepših praznika po kome se Srbi razlikuju od drugih naroda. Dok su našom državom vladali srpski kneževi i kraljevi, devojke i deca su na Đurđevdan rano ujutru odlazili u prirodu, umivali se u izvorima i potocima, pevali rodoljubive i tradicionalne pesme, pravili vence od poljskog cveća, igrali se i veselili, dok su domaćini odlazili na Jutrenje u crkve i manastire. Potom su svi odlazili svojim kućama na đurđevdanski ručak i slavske proslave. I učitelji su na taj dan vodili decu iz škola u prirodu i slavili Đurđevdan, buđenje prirode, početak proleća i hajdučki sastanak.

Čini se da je danas interes kapitala ponovo doveo do lošeg položaja radnika čija su prava sve više ugrožena, naročito u zemljama u tranziciji. I ne zaboravite, uranak nema vezu sa praznikom Prvi maj. Uranak predstavlja mnogo stariji, tradicionalniji, duhovniji i smisleniji praznik za srpski narod.