Vanbračna zajednica – ljubav u kojoj prava nisu ista

Institut vanbračne zajednice je primer kako pravne norme u zakonskoj regulativi u Republici Srbiji nisu ujednačene.

Ustavom Republike Srbije i Porodičnim zakonom, vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom zajednicom. Vanbračni partneri uživaju ista prava kao i supružnici. Porodičnim zakonom je propisano da se vanbračnom zajednicom smatra trajnija zajednica života žene i muškarca, među kojima nema bračnih smetnji. Dakle, akcenat je na nepostojanju smetnji da se zaključi brak, da se radi o zajednici muškarca i žene, jer naš pravni sistem ne dozvoljava istopolne brakove, i njenoj trajnosti koja se ceni u svakom konkretnom slučaju.

Vanbračna zajednica i nasledno pravo

Međutim, vanbračna zajednica trpi diskriminaciju u naslednom pravu, budući da Zakon o nasleđivanju ne prepoznaje vanbračnog partnera kao zakonskog naslednika koji može da nasledi svog preminulog partnera.

Vanbračna zajednica i radno pravo

Slična je situacija i u oblasti radnog prava. Zakon o radu ne prepoznaje vanbračnog partnera kao člana porodice. Na primer,  otac deteta nema pravo na plaćeno odsustvo u slučaju porođaja vanbračne partnerke. Ili, vanbračni partner nema pravo na plaćeno odsustvo u slučaju smrti svog vanbračnog partnera, jer se on jednostavno po Zakonu o radu ne smatra članom porodice.

Međutim, svaki poslodavac može ovo promeniti, jer je Zakon ostavio mogućnost da se opštim aktom poslodavca (kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu) propiše veći obim prava od onih koja su propisana Zakonom o radu.

Iako usko vezano za radno pravo, u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, 2019. godine su izmenjene zakonske odredbe, te sada vanbračni partner ima pravo na porodičnu penziju. Međutim, vanbračni partner može da ostvari to pravo samo ako prvo u vanparničnom postupku dokaže postojanje vanbračne zajednice.

Vanbračna zajednica kod prometa nepokretnosti

Budući da propisi koji regulišu materiju prometa nepokretnosti (pre svega Zakon o prometu nepokretnosti) ne sadrže odredbe koje se tiču vanbračne zajednice, primenjuju se pravila iz Ustava Republike Srbije i Porodičnog zakona, koja izjednačuju vanbračnu zajednicu sa brakom. Shodno tome, imovina koju vanbračni partneri steknu radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici, predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a na imovinske odnose vanbračnih partnera se primenjuju odredbe Porodičnog zakona o imovinskim odnosima supružnika.

U slučaju prodaje nepokretnosti koju je prodavac stekao radom za vreme trajanja vanbračne zajednice, neophodno je da saglasnost za prodaju da i njegov vanbračni partner. Međutim, ovde se postavlja pitanje kako će kupac znati da je prodavac u vanbračnoj zajednici (jer taj podatak nije moguće utvrditi uvidom u nijedan registar) i da je potrebna saglasnost njegovog vanbračnog partnera. Kupac će morati da se osloni na poverenje, i da veruje prodavcu na reč. Ukoliko prodavac proda nepokretnost koja predstavlja zajedničku imovinu bez saglasnosti vanbračnog partnera, taj vanbračni partner će imati pravo da zahteva da se takav ugovor poništi.

Kupovina nepokretnosti za vreme trajanja vanbračne zajednice

U slučaju kupovine nepokretnosti za vreme trajanja vanbračne zajednice, koja se kupuje od novčanih sredstava koja se ne smatraju posebnom imovinom kupca (npr nasleđeni novac ili novac dobijen na poklon), vanbračni partner neće moći da bude upisan kao zajedničar na kupljenoj nepokretnosti u Katastru nepokretnosti, kao što bi to supružnik mogao da bude. Jedina mogućnost je da se i kupac i njegov vanbračni partner pojave kao kupci koji kupuju suvlasničke delove.

Međutim, ta situacije utiče na druge aspekte kupovine, poput poreza, poreskog oslobođenja kupcu prvog stana itd. Ali, i u slučaju da je samo kupac upisan kao isključivi vlasnik, vanbračni partner bi imao mogućnost dokazivanja njegovog doprinosa u sticanju zajedničke imovine.

Postavlja se pitanje da li će se smatrati zajedničkom imovinom stan za koji kupac zaključi ugovor o kupovini stana u izgradnji, nakon čega zasnuje vanbračnu zajednicu sa partnerom, i tek nakon toga isplati celokupnu ugovorenu cenu i upiše se u Katastar nepokretnosti tek nakon što ceo objekat u kojem se stan nalazi bude uknjižen. I za ovakvu situaciju u našem pravnom sistemu ne postoji izričito pravilo.

U svakom konkretnom slučaju bi morala da se dokazuje i dužina trajanja zajednice života, količina novca koju je kupac isplatio pre zasnivanja vanbračne zajednice, poreklo novca isplaćenog za vreme njenog trajanja itd.

Bez obzira na tradicionalni, društveni, sociološki i kulturološki značaj braka, vanbračna zajednica je pojava koja se u poslednjih nekoliko decenija ukorenila u našem društvu. Zbog toga je neophodno ujednačiti zakonsku regulativu ovog sveprisutnog instituta, jer ovakvo stanje stvari ukazuje na zakonsku diskriminaciju vanbračnih partnera.

Ukoliko imate nedoumicu ili bilo kakvo pitanje u vezi sa procedurom kupovine stana, kontaktirajte nas!