Božićne tradicije iz celog sveta

Božić je naš najveći i najveseliji praznik kada se cela porodica okuplja, kada se daruje i veseli, kada se uživa u hrani i piću i kad se u goste odlazi sa najlepšim željama. Božić se slavi u celom svetu na različit način i uz najrazličitije običaje. Ne postoji zemlja u kojoj nema nekoliko različitih verzija jednog običaja. To i jeste jedna od čari Božića, da se zajedno sa slavljenjem praznika, slavi i bogatstvo različitosti. Predstavljamo vam neke od najlepših, ali i neke od najneobičnijih Božićnih tradicija.

Badnjak 

Pravoslavni hrišćani Božić slave 7. januara, a dan pred Božić slavi se Badnje veče. Badnje veče je poslednji dan Božićnog posta i dan kada se pali badnjak. Običaj je da se na Badnji dan ustaje rano ujutru i da najstariji i najmlađi muškarac idu da seku badnjak. Mnoge tradicije su se promenile i prilagodile gradskom načinu života, ali kako god da se slavi tog dana suština je ista – u kuću se unosi badnjak, bilo da je kupljen ili isečen. Badnjak je hrastovo ili cerovo drvo koje domaćin treba da iseče okrenut ka istoku sa samo tri udarca. Ukoliko ne uspe, badnjak se onda uvrće u krug dok se ne odvoji. Prvo parče drveta koje otpadne pri sečenju – iverak, se čuva za sreću. Dok se seče badnjak izgovara se molitva. Badnjak se do kuće nosi na desnom ramenu i ostavlja se uspravno ispred kuće sve do večeri, kada se unosi u kuću. 

Česnica 

Česnica je pogača koja se mesi bez kvasca i u koju se tradicionalno ubacuje novčić. Ko pronađe novčić – česnicu, imaće novca i sreće tokom cele godine. Ali, pored novčića, u česnicu se ubacuju i drvce (iverak od badnjaka) za zdravlje i pasulj za bogatstvo. U nekim krajevima se mesi i proja umesto pogače. Česnica se okreće u krug, preliva vinom i lomi. Kome zapadnu novčić, iverak ili pasulj, imaće novca, sreće, bogatstva i zdravlja. 

Zanimljivo je da i u drugim zemljama postoje slični običaji. Tako se u norveškoj služi slatki sutlijaš svim gostima za desert. U veliku činiju se stavi i jedan badem i kome zapadne badem u činiju za njega se veruje da će se te godine venčati. 

Poljubac ispod imele 

Imela je zimzelena biljka koja donosi plodove i tokom zime, pa su Kelti i narod iz Skandinavskih zemalja verovali u njene magijske moći. Verovalo se da ova biljka donosi dobro zdravlje i sreću, ali i da može da spoji dvoje zaljubljenih. U mnogim zemljama zapadne Evrope je običaj da se ova biljka okači iznad vrata i da se oni koji se slučajno zateknu ispod nje, poljube. 

Kićenje jelke 

U mnogim zemljama je kićenje jelke Božićna tradicija, dok je to kod nas novogodišnji običaj. Još su stari Pagani verovali u moći zimzelenog drveća. Zbog svojih osobina, četinari su slavljeni kao simbol večnog života i ponovnog rođenja. U nekim zemljama jelke se pored ukrasa kite i slatkišima, čestitkama, a u Ukrajini čak i paukovom mrežom! Prema staroj ukrajinskoj legendi živela je žena koja nije imala dovoljno novca da ukrasi jelku zbog čega je veoma bila tužna. Ujutru kada se probudila pauci su ispleli mrežu oko jelke i tako je ukrasili da se cela sijala u srebrnoj i zlatnoj boji. Njena deca su bila oduševljena! Iz poštovanja prema toj tradiciji jelka se kiti i ukrasima u obliku paukove mreže, kao podsećanje na to da treba pomoći onima koji nemanju dovoljno. 

Sveti Nikola 

U mnogim zemljama, kao na primer Grčkoj, slavi se Sveti Nikola, kao jedan od najvećih svetaca. Sveti Nikola je bio zaštitnik moreplovaca. Zato skoro svaki brod u Grčkoj ima ikonu Svetog Nikole. U nekim zemljama je zapravo Sveti Nikola u stvari Deda Mraz, pa je on taj koji ostavlja poklone. U Grčkoj se retko gde kiti jelka, ali se zato često ukrašavaju drveni brodovi. Nekada su se ukrašavali bojom i šarama, a danas sve češće šarenim lampicama. Deca često nose makete brodova i lađi kroz grad dok pevaju i sviraju Božićne pesme. Takođe, u Grčkoj je običaj da se ispred kuće okači drveni krst okićen svežnjem bosiljka i da se ispod njega postavi drveni tanjir ili činija sa svetom vodom. 

U Nemačkoj se veruje da će Sveti Nikola ostaviti poklone u čizmi koja se ostavlja ispred kuće veče uoči Božića. Legenda kaže, da ko nije bio dobar te godine neće dobiti poklon već tri grančice u čizmi!

A, šta se poklanja Deda Mrazu? 

Poznato je da Deda Mraz deci donosi poklone. U nekim zemljama je to za Božić, a u nekim je to za Novu godinu. Ali, da li ste se pitali šta mi treba da poklonimo Deda Mrazu? Ipak, on za samo jedno veče uspe da podeli poklone deci širom sveta! U Americi se pored jelke ostavljaju kolači i šolja mleka, kako bi Deda Mraz mogao da se okrepi nakon što se spusti niz dimnjak. U Irskoj se poslastice ostavljaju ispred ulaznih vrata. Samo što irski Deda Mraz nikako ne jede slatkiše sa mlekom tako kasno uveče, već se njemu u znak zahvalnosti ostavlja pita sa mlevenim mesom i flaša Ginis piva! 

Babuška, dobre vile i veštice koje žele da ukradu metlu 

U Rusiji poklone ne donosi Deda Mraz, već Babuška. Legenda kaže da kada su tri sveca krenula da vide Isusa tražili su mesto gde mogu da prenoće. Naišli su na staricu, Babušku, koja im je ponudila prenoćište ali nije bila sigurna da li želi da im se i sama pridruži. Međutim, ujutru je poželela da i sama ode da vidi Isusovo rođenje i da mu odnese poklon. Nažalost, tri sveca su već bila otišla, a sneg je napadao i pokrio njihove tragove. Tako ona nikada nije uspela da pronađe Isusovo mesto rođenja i da odnese poklon. Zato Babuška svake godine ide od kuće do kuće i nosi poklone svoj deci, kao način da se iskupi za to jutro. Međutim, sve se manje veruje u stare legende, a sve više u dedicu sa bradom, pa u modernoj Rusiji poklone zapravo donose Ded Moroz i njegova unuka Snjeguročka. Ded Moroz nosi plavo odelo i on je zaista Deda „mraz“ jer je njegovo odelo ukrašeno pahuljicama i ledom. 

U mnogim evropskim zemljama, zapravo su dobre vile i čarobnice te koje nose poklone. U Italiji jedna veštica ili vila malo zastrašujućeg izgleda donosi poklone svoj deci. Zove se La Befana i donosi poklone deci u noći Božića, a deci koja nisu bila dobra ostavlja grumen uglja. To je veštica koju deca obožavaju! Pokloni koje ona donosi se otvaraju pre ili posle večere. 

U Norveškoj se veče uoči Božića u kućama sakrivaju metle, kako ne bi došle zle veštice i ukrale je. Gde tačno veštice na metlama odlaze, nije poznato, ali bolje je sakriti ih, što je sigurno – sigurno je. 

Običaji su lep način da se očuva kultura i tradicija jednog naroda. Nama su najdraži oni običaji koji uključuju uzajamno darivanje, vreme provedeno sa porodicom i tradicije koje bude maštu. Naročito volimo da slavimo praznike u svojim domovima, i zato smo tu da vam pomognemo da i vi pronađete vaš novi dom!

City Expert vam želi srećan Božić!