Kako je Deda Mraz završio na sudu?

Bliži nam se vreme novogodišnjih i božićnih praznika i svih radosti koje oni sa sobom donose. Ovi praznici pokazuju iste odlike u vidu ukrašavanja, darivanja, veselja i gozbe. Najčešća prva asocijacija na Novu godinu jeste Deda Mraz. Međutim, da li je oduvek bilo tako?

Tužba „protiv Deda Mraza“

Rus Denis Amosov je prošle godine tužio kompaniju „Coca - Cola“ zbog nametanja zapadne slike Deda Mraza ruskom društvu, umesto slovenskog Djeda Moroza i njegove unuke Snjeguročke, koji su tradicionalni u njegovoj zemlji. On tvrdi da je „Coca - Cola“ odgovorna za nametanje svoje verzije Deda Mraza i potiskivanje autentičnih likova koji simbolizuju Božić i Novu godinu u svesti Rusa, na koji način se gube ruska tradicija i vekovna istorija. Tužbom je zahtevao naknadu nematerijalne štete u iznosu od 30 miliona rubalja, kako bi se od tog novca promovisala zaštita lika ruske Snjeguročke. Ishod ovog spora nam još uvek nije poznat.

Sveti Nikola i Božić Bata kod Srba

I kod nas je prihvatanje kulta Deda Mraza besmisleno, upravo iz razloga što u svojoj tradiciji i običajima imamo lik Božić Bate.

U Srbiji je pre Drugog svetskog rata postojalo verovanje samo u Svetog Nikolu i Božić Batu. Verovanje u Božić Batu nastaje kod Srba u 19. veku, i on je, kao što mu ime kaže, dolazio na pravoslavni Božić. Božić Batu je najčešće predstavljao domaćin i u džaku donosio poklone.

Jovan Jovanović Zmaj – Božić Božić bata

Pravoslavni deo hrišćanstva proslavlja Svetog Nikolu kao jednog od najvećih svetaca, koji predstavlja simbol darežljivosti. Slavi se kao zaštitnik dece, studenata, mornara, putnika, trgovaca i strelaca. Najčuveniji je po svojim poklonima sirotinji, jer je kao dete bogatih roditelja nakon njihove smrti svo nasleđeno imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Obeležava se i kao dečji praznik, iz čijeg proslavljanja direktno proističu verovanja vezana za poklone, čarape, cipele i dimnjake. Međutim, pod uticajem novog načina praznovanja oličenog u liku Deda Mraza, i praznovanje Svetog Nikole palo je u zaborav.

Nametanje kulta Deda Mraza

Dolaskom komunističke partije na vlast bilo je neophodno zameniti religiozne simbole, pa je umesto Božić Bate i Svetog Nikole nametnut kult Deda Mraza. U pokušaju odvraćanja od duhovnog smisla praznovanja rođenja Isusa Hrista, javnosti je nametnut mit bez religiozne vrednosti. Iako ne postoji bilo kakva istorijska i religijska veza, u božićnim ritualima smo prihvatili zapadni model ponašanja, koji se ogleda i u masovnoj i neprimerenoj kupovini poklona za decu, porodicu i prijatelje. Komercijalizacija i potrošačko društvo doveli su nas pred svršen čin obavezne kupovine i novogodišnje euforije.

U konačnom ustoličenju mita o Deda Mrazu važnu ulogu imala je i medijska mašinerija, koja je reklamama uspela da baci u zaborav Svetog Nikolu i Božić Batu. U tome su naročito prednjačile dobro poznate reklame kompanije „Coca Cola“, u kojim Deda Mraz uživa u ispijanju ovog pića i deci poklanja igračke, uz nezaobilazne kola-kola kamione.

Tako se izmenila celokupna stara pavoslavna tradicija i umesto nje smo dobili Deda Mraza - izmišljenog idola, duge bele brade, obučenog u crveno, koji jaše irvase i leti po nebu, gromoglasno uzvikujući „HO - HO - HO“, što kod neke dece izaziva osmeh, ali neretko i strah i plač.

Praznik Svetog Nikole, koji se praznuje pre Božića, kada treba da se setimo  siromašnih i pomognemo im i darujemo ih kako bi i oni osetili duh praznika, zamenili smo luksuznim proslavljanjem Nove Godine po raznoraznim destinacijama sveta. Zaboravili smo na lepe običaje i svoju divnu pravoslavnu tradiciju. U ovo vreme, kada nam predstoje najlepši praznici trebalo bi da razmislimo o tome da pokažemo drugima dobrotu, milost i ljubav.