Zemljana arhitektura u Srbiji

Gradnja kuća od zemlje deluje kao stvar prošlosti, ali nije. Ove tradicionalne tehnike se odlično uklapaju u savremene zahteve za održivim načinom života i trend su u svetu. Zato smo popričali sa Draganom Kojičić, koja se trudi da se gradnja zemljom sačuva od zaborava i unapredi kako bi odgovorila na potrebe sadašnjeg čoveka.

Dragana je arhitekta i osnivač Centra za zemljanu arhitekturu u Mošorinu. Osnovne studije je završila na Univerzitetu u Novom Sadu, specijalizaciju za zemljanu arhitekturu u Grenoblu, u Francuskoj. Već godinama (g)radi sa zemljom, a u Srbiji ulaže ogroman entuzijazam u promociju i širenje znanja o ovom prirodnom i ekološkom načinu gradnje, koji je dobar i za okolinu i za ljude. Ako želite da naučite nešto novo, pročitajte zanimljivu priču o zemljanoj arhitekturi.

Koje su prednosti zemljane gradnje?

Zemlja je zdrav, topao, prirodan i plemenit materijal. Zemljane kuće imaju dugu tradiciju na ovim prostorima (samim tim postoji i veliko iskustvo i poznavanje materijala), mogućnost da se potpuno recikliraju, visok akustični komfor, otporne su na požare. Osim toga, zemlja ima sposobnost da upije višak vlage iz vazduha, pa da ga, po potrebi, otpusti, zbog čega kažemo da ove kuće „dišu“. Iako ljudi smatraju da je zemlja dobar izolator, to je velika zabluda (najbolji izolator je vazduh, pod uslovom da se ne kreće, pa su zbog toga dobri materijali oni koji mogu da ga u tome „spreče“, kao npr. trska i slama.) Ona samo, svojom masom i debljinom zidova, omogućava akumulaciju toplote i njeno postepeno otpuštanje. Zbog svega ovoga, postoji ona stara izreka da kuće od zemlje „zimi greju, leti 'lade.“ Upotreba zemlje omogućava i gradnju u sopstvenoj režiji, kao i ogroman kreativni i socijalni potencijal – svaki član porodice može da učestvuje u gradnji!

Kako je počela vaša fascinacija zemljom kao građevinskim materijalom?

Rođena sam u Vojvodini, gde, tradicionalno, gotovo da nije bilo drugih materijala za gradnju. Iako nisam ni znala, pola detinjstva sam provela u kući od ćerpiča. Ipak, moje svesno interesovanje počinje tokom studija arhitekture, a nastavlja se u Ruandi i, naročito, na specijalizaciji u Francuskoj. Nakon 10 godina u ovoj oblasti, mislila sam da znam sve o materijalu zemlja. Međutim, pre 3 godine sam upisala doktorske studije na Scenskom dizajnu u Novom Sadu, kako bih zemlju sagledala i iz drugih uglova, gde sam shvatila da je zemlja toliko magična i pruža nebrojene mogućnosti primene, da sam opet negde na početku…

Koji materijali se koriste u zemljanoj arhitekturi?

Zemlja, kao osnovni materijal, u kombinaciji sa mnogim drugim, kompatibilnim materijalima: drvetom, slamom, plevom, trskom, krečom, peskom, gipsom. Ipak, danas postoji mnogo kompromisa i zemlja se često meša sa materijalima poput cementa. Veliki broj pravih poznavalaca zemljane arhitekture dodavanje cementa smatraju nepotrebnim i pogrešnim, jer se na taj način uništavaju osnovne prednosti zemlje kao materijala, ali je činjenica da se u nekim zemljama, kako bi se zemljani materijali standardizovali, smesi dodaje i cement.

Koje su vrste/tipovi zemljanih kuća u prošlosti u Srbiji?

Postoji zaista mnogo tehnika u Srbiji: od nabijača i kuća od ćerpiča u Vojvodini, do brojnih tehnika u čitavoj Srbiji u kojima se zemlja koristi kao ispuna drvenoj konstrukciji (pleter, prošće, čatma…) Tu je i stara tehnika “busenje”, a u Vojvodini su nekad postojale i “putrike” – kuće sa ravnim zemljanim krovom! Ne prestaje da me fascinira tolika raznovrsnost na tako malom prostoru…

Da li se grade/obnavljaju zemljane kuće kod nas?

Obnova kuća od zemlje ima sve više. Nažalost, kako nema dovoljno majstora koji razumeju da za kuće od zemlje treba posebna nega, veliki broj kuća radi se na pogrešan način. Ipak, sve je više i dobrih primera, što je ohrabrujuće.

U Srbiji se grade kuće od balirane slame, gde se zemlja koristi kao završni malter – uglavnom ih rade pojedinci u sopstvenoj režiji, ali uz sve dozvole i poštovanje propisa.

Kakvo je stanje u svetu - da li je to samo moda, legitimni deo savremene arhitekture ili nešto treće?

U Francuskoj se već nekih četrdesetak godina radi na promociji zemljane arhitekture, postoji jedina specijalizacija na svetu u ovoj oblasti za visoko obrazovanje, postoje firme koje prodaju već pripremljenu zemlju, firme specijalizovane za gradnju, kao i zakon koji kaže da, za gradnju objekta do 100 kvadrata, nisu potrebne nikakve dozvole, što im dozvoljava slobodu u eksperimentisanju. Nemci su otišli korak dalje u standardizaciji građevinskih materijala od zemlje, pa danas postoje njihovi „DIN-ovi“ za ćerpič, za prefabrikovane blokove od zemlje. U Austriji Martin Rauh već radi prefabrikaciju čitavih zidova od naboja, koje potom donosi na gradilište i slaže poput „Lego“ kockica... Portugalske arhitekte projektuju moderne kuće po ugledu na tradicionalne, u Španiji je pre nekoliko godina završen bazen od naboja. „Bum“ zemljane arhitekture prisutan je poslednje decenije u Americi, Australiji i na Novom Zelandu, u vidu naboja stabilizovanog cementom. Naravno, i dalje je ovaj vid gradnje neka vrsta „alternative“ s jedne strane, s druge strane tu je želja za životom u zdravom okruženju po svaku cenu, a sa treće strane – to što je zemlja trenutno trend u svetu!

Da li zemljana arhitektura ima mesto u gradu?

Da, možda ne u nekoj masovnoj primeni, ali u pojedinačnim projektima – sigurno. Nadamo se da će jedan takav ozbiljan projekat gradske moderne arhitekture uskoro početi da se realizuje.

Za one koji nisu upoznati, da li možete da nam predstavite Centar za zemljanu arhitekturu Srbije?

Udruženje Klub finih zanata osnovano je 2010. sa ciljem promocije zemljane arhitekture kroz teoriju i praksu. Jedno vreme smo na istoj adresi imali i građevinsku radnju “Earth&Crafts”, pa se sve zajedno počelo zvati Centrom za zemljanu arhitekturu, kako se i danas, neformalno, zovemo.

Suština našeg rada je edukacija – tokom poslednje decenije organizovali smo brojne radionice: za opštu populaciju, radionice samo za žene kako bismo ih učinile vidljivim u ovom pretežno muškom zanatu, radionice za decu, radionice za porodice. Vrlo smo fleksibilni i u pitanju formata, tako da je bilo jednodnevnih, višednevnih škola zemljane arhitekture, do dvonedeljnih kampova koje smo organizovali sa Mladim istraživačima Srbije. Interesovanje raste iz godine u godinu, a naročito u poslednje vreme, jer je, zbog pandemije, veliki broj ljudi shvatio šta znači živeti u kući od prirodnih materijala, u prirodi.

Sa kim ste do sad ostvarili saradnju?

Sarađivali smo sa brojnim pojedincima, institucijama i organizacijama u zemlji i regionu – verovatno je najozbiljnija saradnja sa najvećim brojem kolega ostvarena tokom BEKREF-a 2019. godine – prve Balkan Earth konferencije, koja je okupila 8 predavača iz sveta i 11 iz zemalja sa Balkana i trećeg Regio Earth festivala (koji su pokrenule kolege iz Mađarske i Rumunije) i tokom koga smo imali 30 trenera iz regiona i stotinjak učesnika iz 32 zemlje sveta.

Tokom godina, ostvarili smo saradnju sa divnim ljudima u Srbiji i regionu, i mnogo cenimo i negujemo ova, u radu stvorena, prijateljstva.

Planovi za budućnost?

Prošle godine pokrenuli smo naš Lala Earthland festival za upotrebu zemlje i van arhitekture, u drugim umetnostima, na sceni, kako bismo je približili deci i stručnim licima koja rade sa decom i bilo je to za nas jedno potpuno novo iskustvo. Drugo izdanje festivala pravimo u julu ove godine i već mu se radujemo. Biće tu, takođe, još dosta jednodnevnih radionica, škola zemljane arhitekture, kamp sa Mladim istraživačima Srbije. Upravo osmišljavamo i jedan divan festival za opštu javnost za narednu godinu, ali o tome kad dođe vreme.

Hvala Dragani na vremenu koje je odvojila da nas upozna sa ovom fenomenalnom temom. Ako ste zainteresovani za akcije i radionice Centra za zemljanu arhitekturu, pročitajte više na zemljanarhitektura.com, i zapratite njihovu fb stranu.