Podela imovine i nepokretnosti nakon razvoda braka: Šta se smatra zajedničkom, a šta posebnom imovinom?

Na venčanjima sve izgleda lepo i jednostavno. Mladenci stoje ispred matičara, slušaju svečane reči i veruju da je život koji počinje pred njima ispunjen ljubavlju, razumevanjem i zajedničkim planovima. Tada matičari često pročitaju reči čuvenog Dušana Radovića:

„Brak je zakonom uređena zajednica života muškarca i žene, a brak se uređuje zakonom samo onda kada ne može drugačije, zato ne dozvolite da vam zakon uređuje brak.“

U tom trenutku te reči deluju kao lepa životna mudrost, skoro kao poetska poruka. Zakon izgleda daleko, formalan i pomalo nepotreban u odnosu koji počinje ljubavlju i poverenjem.

Kad ljubav prestane, imovina ostaje

Ali život ponekad napiše drugačiji scenario. Kada brak prestane razvodom, bivši supružnici od zakona više ne mogu da pobegnu. Naprotiv – upravo tada on postaje glavni arbitar njihovih odnosa. A mesto na kome se najčešće i najbolnije „spotaknu“ jeste deoba imovine.

Šta je zajednička, a šta posebna imovina u braku?

Porodični zakon pravi jasnu razliku između zajedničke i posebne imovine supružnika.

Posebnu imovinu čini imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine, odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.

Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. 

Zajedničku imovinu predstavlja i imovina stečena igrom na sreću (osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu) i imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine. Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno.

Dok je brak stabilan, ovakve pravne podele deluju apstraktno. Malo ko u svakodnevnom životu razmišlja o tome da li je nešto „zajedničko“ ili „posebno“. Međutim, u trenutku kada brak prestane, te reči iz zakona postaju ključne.

Bračni ugovor - retkost u Srbiji

Porodični zakon propisuje i mogućnost da supružnici svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urede bračnim ugovorom na drugačiji način. Bračni ugovor zaključuje se pred javnim beležnikom, koji je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine.

Ipak, u Srbiji su bračni ugovori i dalje retkost. Mnogi ih doživljavaju kao znak nepoverenja, kao da se već na početku braka razmišlja o njegovom kraju.

Zanimljivo je, međutim, da se u praksi sa njima sve češće susrećemo kod stranaca. Državljani Rusije, koji poslednjih godina kupuju nepokretnosti u Srbiji, gotovo po pravilu precizno uređuju imovinske odnose bračnim ugovorom.

Sudska i sporazumna deoba imovine

Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka. 

Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba) pred javnim beležnikom. Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba). A upravo su ti postupci među najdužima u sudskoj praksi. Neretko traju i čitavu deceniju.

Zakon polazi od pretpostavke da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Ali sud može utvrditi i drugačiji odnos ako jedan od supružnika dokaže da je njegov doprinos bio veći. Pri tome se ne gleda samo visina zarade. U obzir se uzima i vođenje domaćinstva, staranje o deci, briga o imovini i sve druge okolnosti koje su doprinele sticanju i očuvanju zajedničke imovine. U praksi to često dovodi do složenih i neretko vrlo neprijatnih rasprava.

Stvarni primeri iz života razvedenih supružnika

Tako se u jednom sudskom postupku bivši supružnici godinama spore oko stana kupljenog tokom braka. Muž je tvrdio da je stan kupljen novcem koji je zaradio radeći u inostranstvu, dok je supruga isticala da je ona u Srbiji sama podizala dvoje dece i vodila domaćinstvo. Sud je zaključio da i takav njen doprinos predstavlja značajan udeo u sticanju zajedničke imovine. U drugom slučaju spor je nastao oko kuće izgrađene na placu koji je muž nasledio od roditelja. Iako je plac bio njegova posebna imovina, kuća podignuta tokom braka smatrana je zajedničkom imovinom, jer je građena sredstvima i radom oba supružnika. Jedan bračni par godinama je vodio spor oko toga da li je novac uložen u adaptaciju stana poticao od prodaje supruginog devojačkog stana ili od zajedničkih prihoda u braku.

Poklonjena imovina između supružnika – pravila nakon razvoda

Posebnu kategoriju čine pokloni između supružnika. Zakon propisuje da se uobičajeni pokloni ne vraćaju nakon razvoda. Vraćaju se samo oni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine.

I tu praksa ume da bude vrlo zanimljiva – od sporova oko skupocenih automobila do porodičnih kuća poklonjenih „iz ljubavi“.

Kupovina nekretnine u braku

Prilikom kupovine nepokretnosti u toku trajanja zajednice života u braku, supružnici prilikom zaključivanja ugovora moraju da se opredele da li će ta imovina biti zajednička ili posebna imovina supružnika koji je formalno kupac prilikom zaključivanja ugovora. Ukoliko se supružnici nisu izričito izjasnili, na toj nepokretnosti će u katastru nepokretnosti biti upisana zajednička svojina supružnika. 

Upis zajedničke imovine se neće izvršiti ako se katastru dostavi izjava oba supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već posebnoj imovini jednog od supružnika. Te izjave mogu biti sastavni deo kupoprodajnog ugovora, ili supružnici mogu prethodno overiti svoje izjave pred javnim beležnikom.

Poreske olakšice kao uzrok kasnijih sporova

U praksi ponekad nastaje problem kada poreske obaveze i olakšice utiču na odluku da li će se raditi o posebnoj i zajedničkoj imovini supružnika. Ukoliko su supružnici, ili jedan od njih, kupci prvog stana, tada na scenu stupa računica: da li će ostvariti pravo na poresku olakšicu za 40 kvadrata, za 40 plus 15 za člana porodice, svakako za po 20 kvadrata, na osnovu čega se procenjuje šta se najviše isplati. Shodno tome supružnici donose odluku ko će formalno biti kupac. Dok brak traje, ta odluka deluje racionalno, ali kada dođe do razvoda, često im ta odluka kasnije ne odgovara, pa u sudskoj deobi počinje dokazivanje da je stan u stvarnosti kupljen zajedničkim sredstvima i da je, bez obzira na formalnu izjavu, reč o zajedničkoj imovini.

Po završetku braka, počinje pravni maraton

Postupci deobe imovine posle razvoda su jedan od najtežih pravnih maratona. U njima se ne raspravlja samo o kvadratima, računima i ugovorima, već i o godinama zajedničkog života, trudu, odricanjima i ponekad zaboravljenim zaslugama.

I možda se upravo zato vredi setiti reči koje matičari čitaju na početku braka. Jer zakon u braku zaista stupa na scenu tek onda kada ljubav više nije dovoljna da uredi odnose. A kada se to dogodi, ono što je nekada bilo zajednički život često se pretvori u dugu i složenu pravnu raspravu oko onoga što je ostalo posle njega.