Porez na imovinu - kada se plaća i ko je obveznik poreza?

Porez na imovinu je porez koji se plaća na sve nepoktrenosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije. To je izdatak koji svaki vlasnik nepokretnosti mora da plaća na godišnjem nivou, trajnog je karaktera, a njegov iznos zavisi od više faktora.

Bilo da planirate da ponudite svoju nekretninu i informišete buduće vlasnike o iznosu poreza na imovinu koji će biti u obavezi redovno da plaćaju ili želite da zračunate svoje poreske obaveze važno je da budete u potpunosti informisani.

U nastavku teksta saznajte ko je sve obveznik poreza na imovinu, za koje nepokretnosti se plaća, kada se plaća porez na imovinu, kao i kako izračunati i kako proveriti porez na imovinu.

Ko je sve obveznik poreza i za koje nepokretnosti se plaća porez na imovinu?

Nepokretnostima se smatraju stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi nadzemni i podzemni građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Porez na imovinu pogađa svako fizičko i pravno lice koje poseduje nepokretnosti, bilo da je lice sa prebivalištem u Republici Srbiji ili je u pitanju nerezident Republike Srbije.

Kada na određenoj nepokretnosti više lica ima pravo susvojine (suvlasnici) tada porez na imovinu pogađa svakog od njih i to srazmerno udelima u pravu svojine. Ukoliko udeli nisu određeni, porezom na imovinu se smatraju jednakim, pa se ukupan iznos poreza deli na onoliko delova koliko ima suvlasnika.

Kada nastaje poreska obaveza?

Poreski obveznik ima obavezu da nadležnom organu prijavi posedovanje svake nepokretnosti bez obzira na to da li je ona u upotrebi i da li je legalizovana.

Obaveza za plaćanje poreza nastaje danom početka korišćenja nepokretnosti, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne doznole, danom uspostavljanja državine ili danom sticanja prava na koje se porez plaća.

Porez na objekte u izgradnji

Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća. 

Kad je pravo stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za koji nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nastaje najranijim od sledećih dana: 

• danom početka korišćenja
• danom osposobljavanja
• danom izdavanja upotrebne dozvole
• danom omogućavanja korišćenja objekta na drugi način

Kako izračunati porez na imovinu? 

Porez na imovinu se utvrđuje podnošenjem poreske prijave nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti. Vrednost nepokretnosti se može umanjiti za amortizaciju  - 1% godišnje, najviše do 40%, od godine kada je nepokretnost izgrađena ili poslednji put rekonstruisana.

Amortizacija se računa proporcionalnom metodom. Ukoliko poreski organ ne utvrdi stopu amortizacije, prilikom računanja iznosa poreza na imovinu, vrednost nepokretnosti se ne umanjuje za amortizaciju.

U zavisnosti od vrednosti nepokretnosti, stopa po kojoj se računa porez na imovinu može biti različita.

Kako izračunati vrednost nepokretnosti?

Vrednost nepokretnosti se utvrđuje na osnovu korisne površine i prosečne cene kvadrata nepokretnosti u zavisnosti od zone u kojoj se nalazi i ona predstavlja poresku osnovicu.

Korisna površina zemljišta obukvata ukupnu površinu zemljišta, dok se korisna površina objekta računa zbirom površina između zidova objekta iz kojih su isključeni balkoni, terase i neadaptirani tavanski prostori.

Stopa poreza na imovinu i osnovica za izračunavanje poreza 

Stopa poreza na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je do 0,4%, dok je za zemljišta onih koji ne vode poslovne knjige do 0,3%. Samo oni obveznici koji vode poslovne knjige utvrđuju porez samooporezivanjem.

U zavisnosti od vrednosti nepokretnosti (poreske osnovice) zavisi i stopa poreza:

• vrednost do 10 miliona dinara - 0,4%
• vrednost između 10 i 25 miliona dinara - 40.000 dinara + 0,6% na iznos veći od 10 miliona dinara
• vrednost između 25  50 miliona dinara - 130.000 dinara + 1% na iznos preko 25 miliona dinara
• vrednost veća od 50 miliona dinara - 380.000 dinara + 2% na iznos veći od 50 miliona dinara

Što je vrednost nepokretnosti veća, veća je i poreska stopa po kojoj se sračunava porez. Zakon o porezu na imovinu predviđa i posebnu poresku olakšicu kojom se porez na imovinu na kući za stanovanje ili porez na stan u kojoj stanuje obveznik i u kojoj je prijavljeno njegovo prebivalište, umanjuje za 50%, ali to umanjenje ne može biti veće od 20.000 dinara. 

Dakle, ako odlučite da nakon kupovine nepokretnosti prijavite prebivalište na adresi nepokretnosti, bićete u prilici da koristite ovaj poreski kredit.

Porez na imovinu rokovi - kada i kako platiti porez na imovinu?

Porez na imovinu se računa na godišnjem nivou, međutim njegova isplata se vrši tromesečno. Četiri rate na koje se ukupna vrednost poreza deli na jednake delove plaća se do 15. u mesecu, a meseci u kojima se vrši isplata su februar, maj, avgust i novembar. Međutim, ukoliko želi poreski obveznik može i jednokratno isplatiti poret na imovinu.

Podnošenje poreske prijave - kako se plaća porez na imovinu?

Potrebno je podneti poresku prijavu u elektronskom obliku putem sajta Poreske uprave, kao i poreski bilans, najkasnije do 15. aprila godine koja sledi godini za koju se obračunava porez.

Kada je u pitanju podnošenje prijave za izdavanje spostvenih nepokretnosti drugim fizičkim licima, prijava se može podneti i u papirnom obliku najležnom organu za teritoriju na kojoj se nalazi nepokretnost. Prijava se podnosi u roku od 30 dana od ostvarivanja prihoda.

Kako proveriti porez na imovinu?

Kako biste saznali informacije o stanju duga, nije potrebno da posetite nadležni organ, već to možete učiniti putem sajta Poreske uprave i opcije “Upit stanja obveznika”. Podaci koje možete saznati su koliko je uplata do sada izvršeno, koliko je vaše trenutno zaduženje, kao i koliko iznosi stopa poreza po kojoj se računa ukupan iznos.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio korisan i da ste pronašli sve informacije o računanju i plaćanju poreza na imovinu, kao i o tome ko su sve poreski obveznici i od kog trenutka poreska obaveza nastaje.