Nema više poreskih prijava! Da li je baš tako?

Stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019) 1. januara 2020. godine, vesti su bile preplavljene naslovima „kupujete stan - nema više poreskih prijava“. Ne dajte da vas ovakvih naslovi zavaraju. Poreske prijave se podnose i dalje, a promenjen je samo način na kojih ih možete podneti.

Za sve prodavce i kupce nepokretnosti značajna novina predviđena je ovim Zakonom. Naime, propisana je obaveza za javne beležnike da prilikom sastavljalja, potvrđivanja ili overe javnobeležničke isprave, dostave nadležnom organu za poslove upisa u katastar nepokretnosti i vodova poresku prijavu, popunjenu i potpisanu od strane poreskog obveznika, za poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu nastale u vezi sa prometom nepokretnosti (porez na imovinu, porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava).

Potom organ nadležan za poslove upisa u katastar nepokretnosti i vodova poresku prijavu sa prilozima prosleđuje Poreskoj upravi, kao i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na imovinu.

Ukoliko prodavac i kupac ne žele da poresku prijavu podnesu preko javnog beležnika, javni beležnik o tome sačinjava belešku u kojoj navodi razloge za nepodnošenje prijave od strane poreskog obveznika, koju dostavlja nadležnom organu za poslove upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Propisivanjem ove mogućnosti, čini se da je težnja zakonodavca bila da se građanima omogući da izbegnu sporu proceduru, čekanje ispred šaltera i prikupljanje potrebne dokumentacije, uz dobro poznatu maksimu sa kojom se svako bar jednom susreo „fali ti jedan papir“.

Međutim, otvara se prostor i za razmišljanje da li je to bio jedini cilj države, ili se iza ovakvih normi krije i težnja države za bržom i sugurnijom dostupnosti informacija od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu. Lokalne poreske administracije su u ranijem periodu imale velikih poteškoća u naplati poreza, upravo iz razloga što građani nisu bili revnosni u prijavama promena koje dovode do poreskog oporezivanja. Građani su, što usled neznanja da su dužni da podnesu poreske prijave, što usled namere da izbegnu obavezu plaćanja poreza, zapostavljali svoje obaveze, pa veliki broj kupoprodaja nije ni bio prijavljen. Takvo stanje stvari je nesumnjivo dovodilo do značajnih gubitaka u budžetu Republike Srbije.

Bez obzira na razloge i svrhu propisivanja ovih normi, mnogo veći problem predstavlja činjenica da time što građani odluče da podnesu poresku prijavu preko javnog beležnika nisu završili sav posao. Zapravo, čeka ih ponovo skoro isti posao kao i da samostalno podnose poreske prijave. Ovo se odnosi na one kupce koji ostaruju pravo na poresko oslobođenje kao kupci prvog stana i one koji će nakon kupovine nepokretnosti prijaviti svoju adresu prebivališta na toj adresi kako bi ostvarili umanjenje od 50% poreza na imovinu. Da bi kupci ostvarili pravo na ove poreske olakšice, moraju da prikupe propisanu dokumentaciju kojom potvrđuju ispunjenost uslova za poresko oslobođenje. U trenutku zaključivanja ugovora o prodaji nepokretnosti pred javnim beležnikom, kada javni beležnik podnosi i poreske prijave, kupci ne mogu imati dokumentaciju potrebnu za poresko oslobođenje. U praksi to znači da će oni ipak morati da sami naknadno dostavljaju dokumentaciju Poreskoj upravi, kao i podatak i promenjenoj adresi stanovanja lokalnoj poreskoj administraciji.

Dakle, obaveza podnošenja poreskih prijava i dalje postoji. Da li ćete uspeti da sav posao završite kod javnog beležnika, zavsi od toga da li imate pravo na poresko oslobođenje. Ukoliko želite da iskoristite mogućnost oslobođenja, ipak vas čekaju šalteri i redovi. Ukoliko ste nepokretnost za svoj novi dom pronašli preko City Expert-a, licencirani agenti i advokati će se potruditi da vas blagovremenim i tačnim informacijama obaveste šta vam je sve od dokumentacije neophodno, kako vas iz redova ne bi vratili jer vam nedostaje jedan papir.