Upis zajedničke svojine
Postoji više primera zajedničke svojine, kao što su zajednička svojina supružnika, zajednička svojina članova porodične zajednice ili zajednička svojina naslednika. U City Expert-u, najviše pitanja dobijamo u vezi sa zajedničkom svojinom supružnika i zato ćemo vam u ovom tekstu objasniti sve što treba da znate o tome.
Zajednička svojina je svojina više lica na jednoj nepodeljenoj stvari, kada su udeli tih lica odredivi ali nisu unapred određeni. Udeli zajedničara nisu određeni, ali su odredivi, zbog čega se zajednička svojina razlikuje od susvojine kod koje su udeli suvlasnika određeni idealno i kojima suvlasnik može raspolagati. Zajedničari ne mogu zasebno raspolagati predmetom zajedničke svojine sve dok traje režim zajedničke svojine.
Da li je sva svojina koju steknemo u braku zajednička?
Ne. U braku paralelno postoje režim posebne imovine supružnika i režim njihove zajedničke imovine.
Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu. Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine, odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, predstavlja njegovu posebnu imovinu. Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom. Posebna imovina je i sva imovina koja pripadne supružniku na osnovu deobe zajedničke imovine izvršene u toku trajanja braka. Takođe, u posebnu imovinu spadaju i prihodi od posebne imovine supružnika, osim ako ti prihodi nisu ostvareni zajedničkim radom.
Šta je zajednička imovina supružnika?
Imovina koju su supružnici stekli radom, bilo zajedničkim bilo odvojenim, u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Pod radom se podrazumeva kako rad koji donosi zaradu, tako i rad koji se ogleda u omogućavanju ili olakšavanju drugom supružniku da ostvari zaradu (npr. žena vodi domaćinstvo, stara se i neguje decu i sl.) Zajednička imovina supružnika je i imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku (osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio svoju posebnu imovinu), imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku, prihodi od zajedničke imovine supružnika, prihodi od imovine koja predstavlja posebnu imovinu supružnika ako su ostvareni zajedničkim radom supružnika, stvari nabavljene iz zajedničke imovine supružnika, prihodi stečeni po različitim osnovima za stvari iz zajedničke imovine (npr. naknada štete, nakanada za ekspropisanu nepokretnost koja je predstavljala zajedničku imovinu supružnika itd.).
Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Dakle, moguće je prodati celu nepokretnost koja predstavlja zajedničku imovinu supružnika, ako su sa tim saglasna oba supružnika. Nije moguće da supružnik proda svoj udeo, osim ukoliko se prethodno izvrši deoba zajedničke imovine u kom slučaju bi došlo do razvrgnuća zajedničke imovine i udeli supružnika postali njihova posebna imovina.
Upis zajedničke imovine supružnika
Nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku imovinu se upisuju u katastar nepokretnosti, s tim što se po zakonu smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih. Po zakonu se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Prilikom prodaje nepokretnosti koja predstavlja zajedničku imovinu supružnika oba supružnika mogu biti prodavci, ili prodavac može biti samo supružnik koji je u katastru nepokretnosti upisan kao imalac prava svojine u kom slučaju je neophodno da drugi supružnik da svoju saglasnost za prodaju iste. Supružnik svoju saglasnost može dati bilo tako što će i on potpisati predugovor i ugovor o prodaji nepokretnosti, bilo što će svoju saglasnost dati u posebnoj ispravi, koja mora biti potvrđena (solemnizovana) od strane nadležnog javnog beležnika.
Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ('Sl. glasnik RS', br. 41/2018) koji se primenjuje od 01.07.2018. izmenio je postupak upisa zajedničke svojine. Ako je kupac u braku u trenutku kupovine stana, taj stan će u katastru nepokretnosti biti upisan kao zajednička svojina, za šta je potrebno priložiti izvod iz matične knjige venčanih za kupca. Nije neophodno da i supružnik kupca potpiše ugovor o prodaji nepokretnosti.
Međutim, ako kupac želi da stan koji kupuje tokom braka ne bude zajednička svojina neophodno je da oba supružnika daju svoju saglasnost da se ne radi o zajedničkoj imovini, već o posebnoj imovini kupca. Ta saglasnost može se dati u posebnim izjavama koje moraju biti potvrđene (solemnizovane) od strane nadležnog javnog beležnika, ili tako što će oba supružnika potpisati ugovor kojim kupac stiče stan.
Ukoliko ste u braku i spremate se da kupite stan, ili porodičnu kuću, sada znate koje procedure vas čekaju i kako možete da upišete vašu nepokretnost. Želimo vam puno sreće u pronalasku vašeg novog doma!