Vrste grejanja u stanovima i kućama + tačne cene: Šta odabrati za svoj dom?

Grejanje je jedna od najvažnijih stavki u svakom domaćinstvu, koju morate dobro promisliti ukoliko od nule opremate svoj dom. Izbor sistema grejanja direktno utiče na komfor u prostoru, mesečne račune i energetsku efikasnost (koliko energije je potrebno utrošiti za određen rezultat grejanja). Način grejanja utiče na vrednost nekretnine na tržištu, ako odlučite da je prodate ili izdate, ali i na kvalitet vazduha koji udišemo. U ovom tekstu donosimo pregled svih relevantnih sistema grejanja: od onih najefikasnijih i ekoloških do najpovoljnijih i trenutno najzastupljenijih rešenja u Srbiji.

Kako odabrati grejanje po tipu nekretnine i potrebama ukućana?

Prvi korak je procena vašeg doma i potreba ukućana:

• Karakteristike stana ili kuće: Kvadratura, izolacija, starost zgrade i tip građevinskog materijala. Dobro izolovane zgrade troše manje energije, što smanjuje troškove grejanja. Zbog ovoga, termoizolacija je stavka na koju treba dobro da obratite pažnju prilikom kupovine stana ili gradnje kuće.

• Potrebe ukućana: Porodice sa decom ili starijim članovima možda će želeti sistem sa individualnom regulacijom temperature.

• Finansijske mogućnosti: Uvođenje podnog grejanja ili toplotnih pumpi zahteva veće inicijalno ulaganje, ali može značajno smanjiti troškove u budućnosti.

Sistemi grejanja u Srbiji

Najčešći individualni sistemi grejanja u domovima jesu oni sa centralnim kotlovima koji zagrevaju radijatore u svakoj prostoriji. 

Etažno grejanje (gas, pelet, drvo)

Koristi za energiju neke od energenata:

• Gas: Praktično i brzo zagrevanje, relativno niska potrošnja. Emisija ugljen-dioksida (CO₂) je manja nego kod loženja drveta ili uglja, ali i dalje doprinosi efektu staklene bašte, dakle nije ekološki način grejanja.

• Pelet: Obnovljiv izvor energije, automatski rad kotla, relativno čist izvor toplote. Sagorevanje peleta oslobađa manje čestica nego drvo/ugalj, pa je bolji za lokalni kvalitet vazduha i zdravlje ukućana.

• Drvo/ugalj: Niži troškovi, ali veći uticaj na zagađenje. Sagorevanjem drveta ili uglja oslobađaju se PM2.5 čestice, benzen i druge štetne supstance koje mogu iritirati disajne puteve i povećati rizik od respiratornih bolesti.

Prednosti: Nezavisnost od toplane, kontrola grejanja po sobama.

Mane: Održavanje, nabavka goriva, emisija čestica kod čvrstih goriva, mogući negativni uticaj na zdravlje i kvalitet vazduha.

Cena u Srbiji: od 1.500 do 6.000 € za komplet kotao i radijatore, zavisno od tipa energenta i snage kotla.

Podno grejanje

Podno grejanje ravnomerno distribuira toplotu odozdo prema gore, čime eliminiše hladne zone u prostorijama. 

Može biti vodeno ili električno:

• Vodeno: Odličan izbor za velike kuće, koristi kotao i sistem cevi ispod poda. Mesečni troškovi su niži u odnosu na električno podno grejanje.

• Električno: Jednostavnija instalacija, pogodno za manje stanove, ali skuplje u potrošnji struje.

Prednosti: Ujednačena temperatura, komfor u celom prostoru, ekološki prihvatljivo.

Mane: Početna finansijska i vremenska ulaganja su veća, potreban kvalitetan pod i izolacija.

Cena u Srbiji: Od 15 do 40+ evra po kvadratnom metru. Zbog inicijalnih troškova ugradnje, kao i mesečne potrošnje, koja zavisi od grejne površine, u zavisnosti od kvadrature stana možete proceniti da li je ovo isplativ način grejanja za vas.

Inverter klime

Sve češći izbor u stanovima i manjim kućama, naročito u urbanim sredinama. Inverter klime greju prostor pomoću električne energije, ali uz visoku energetsku efikasnost, jer prilagođavaju snagu rada potrebama prostora. Pogodne su za prelazne periode i blaže zime, a često se kombinuju sa drugim izvorima grejanja.

Prednosti: brza regulacija temperature, niska potrošnja u odnosu na klasično električno grejanje, mogućnost hlađenja leti.

Mane: smanjena efikasnost na veoma niskim temperaturama, zavisnost od cene električne energije i spoljne temperature.

Cene inverter klima u Srbiji obično se kreću od oko 250 evra za najjeftinije modele, preko 50.000–70.000 RSD za standardne mid‑range uređaje, pa do 100.000 RSD+ i više za kvalitetnije/snažnije modele, zavisno od snage, brenda i kapaciteta. 

Ekološki načini grejanja dostupni u Srbiji

Toplotne pumpe

Toplotne pumpe koriste energiju iz vazduha, zemlje ili vode da zagreju vodu u sistemu grejanja ili čak da hlade prostor tokom leta, pri čemu troši samo malu količinu električne energije za rad kompresora.

• Prednosti: Vrlo energetski efikasne, mogu smanjiti potrošnju energije i račune za grejanje i hlađenje i do 60 % u odnosu na klasične električne kotlove. Ne emituju štetne gasove u kući.

• Mane: Visoka početna ulaganja, zahtevaju kvalitetnu izolaciju objekta da bi bile isplative, a instalacija mora biti profesionalna.

Cena ugradnje toplotnih pumpi 

U Srbiji se ugradnja toplotnih pumpi za grejanje prosečne kuće obično kreće oko 10.000–20.000 €, zavisno od snage i tipa sistema.

Solarni sistemi

Solarni paneli za grejanje koriste sunčevu energiju za pripremu tople vode ili podršku grejanju. Obično se kombinuju sa kotlovima ili toplotnim pumpama, čime se smanjuje potrošnja struje, gasa ili peleta.

• Prednosti: smanjuju emisiju CO₂, štede energiju i dugoročno smanjuju račune. Idealno za geografska područja sa mnogo sunčanih dana. Ako vas interesuju solarni paneli, preporučujemo da pročitate kompletan vodič na linku.

• Mane: Skupa početna ulaganja, potrebna je dovoljno velika površina za panele, a kod nedostatka sunca sistem zavisi od dodatnih sistema grejanja.

Cena solarnih panela

Instalacija solarnih panela za podršku grejanju i pripremu tople vode u Srbiji najčešće iznosi 5.000–12.000 €, u zavisnosti od snage sistema i broja panela.

Iako su na prvi pogled najskuplji način grejanja, često se daju subvencije za ugradnju toplotnih pumpi i solarnih panela. Pratite ove novosti ukoliko planirate da pređete na zeleniji način potrošnje energije.

Uporedne cene sistema grejanja u Srbiji

Stvarni uticaj grejanja na vazduh i životnu sredinu

Opisali smo ekološki najprihvatljivije i najlošije sisteme grejanja.

Treba napomenuti još i da električno i centralno grejanje na prvi pogled deluju kao ekološki prihvatljiva rešenja, ali nije uvek tako. 

Električno grejanje ne proizvodi zagađenje u samom stanu, ali se najveći deo električne energije u Srbiji i dalje dobija iz termoelektrana na ugalj, što znači da se emisije CO₂ i štetnih čestica samo „premeštaju“ sa mesta potrošnje na mesto proizvodnje. 

Slično tome, centralno grejanje jeste efikasnije i čistije od individualnih ložišta, ali većina toplana u Srbiji koristi gas, mazut ili ugalj. Zbog toga se oba sistema smatraju ekološki prihvatljivim, ali ne u potpunosti “zelenim” rešenjima u dugoročnom prelasku ka čistijim izvorima energije.

Budućnost potrošnje energije u Srbiji

Budućnost grejanja u Srbiji biće određena obaveznim standardima energetske efikasnosti po pravilima EU. Kombinovani sistemi, kao što su grejanje na gas ili struju uz dodatak solarnih panela, postaju standard u novogradnji.

Zato, kada planirate sistem grejanja, razmišljajte dalekošežnije: birajte rešenja koja istovremeno štede energiju, mesečne račune, ali nisu štetna po zdravlje. Danas na tržištu postoje efikasnije opcije, što smo ilustrovali u tekstu.

Ukoliko vam je potrebna pomoć u vezi sa nekretninama, bilo da tražite da kupite stan u novogradnji ili starogradnji, ili pak prodajete/izdajete nekretninu, City Expert će vam pomoći da svoj cilj ostvarite što brže i lakše. Ostavite svoje podatke u formularu ispod i povežite se sa nama!