Urbani problemi Beograda: Kako uskladiti intenzivnu gradnju i kvalitet životne sredine?

Beograd se poslednjih godina menja brže nego ikada. 

Čini se da u svakom delu grada niču nove stambene i poslovne zgrade, što je odjek povećane potražnje za nekretninama, rasta investicija i dinamičnog tržišta. Ova ekspanzija donosi ekonomski podsticaj, ali se postavlja pitanje: kako obezbediti da gradnja prati principe održivog urbanog razvoja i ne narušava kvalitet života građana?

Zakonski okvir i pravila postoje, ali…

Prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji u Srbiji, razvoj grada mora se sprovoditi kroz jasno definisane planove i propise koji, između ostalog, predviđaju očuvanje zelenih površina, zaštitu kulturnog nasleđa, kontrolu saobraćajnog opterećenja i obaveznu procenu uticaja na životnu sredinu za veće projekte.

Međutim, brzina gradnje i ekonomski interesi ne osluškuju uvek zakone o urbanističkom planiranju. Bez detaljnog javnog uvida i temeljne stručne analize, posledice su manjak zelenih površina, opterećenje saobraćaja, zagađenje vazduha i — opšti pad kvaliteta života. 

Gubitak zelenila i posledice po klimu

Zelene površine nisu samo lep ukras i prostor za rekreaciju, već imaju važnu ulogu u urbanom ekosistemu: snižavaju temperaturu tokom leta, a biljke upijaju određenu količinu zagađenja iz vazduha. Zato svako uklanjanje drveća i zelenila bez adekvatne i pravovremene zamene može doprineti povećanju efekta urbanog toplotnog ostrva. Zakon predviđa minimalne procente zelenih površina po parceli, ali njihovo održavanje u praksi često izostaje.

Gradnja mora pratiti mogućnosti grada

U skladu sa zakonom, urbanistički planovi treba da predvide optimalna rešenja za saobraćaj, komunalnu infrastrukturu, parking i javne objekte.

Svaki novi sagrađeni objekat podrazumeva nove stanare ili radnike, a sa njima i dodatno opterećenje na infrastrukturu. Ako nova naselja nemaju obezbeđene parkinge, javni prevoz, škole i vrtiće, teret pada na postojeće kapacitete grada, što uzrokuje gužve, produžena putovanja i nezadovoljstvo stanovnika. To stvara sredinu u kojoj se svakodnevno funkcionisanje otežava, uz svima poznat osećaj prebrzog tempa života. Sredina koja nije stvorena po meri čoveka i drugih živih bića u njoj, ne može pružiti kvalitetne uslove.

Održiva gradnja — tržišna prednost i buduća obaveza

Sve više kupaca nekretnina vrednuje ne samo kvadraturu, već i način života na određenoj adresi.

Ugodni uslovi za život podrazumevaju mirno i tiho okruženje, zaštićeno od buke i zagađenja saobraćaja, uz istovremenu dobru povezanost sa ključnim delovima grada. Drugim rečima, komforan prostor i privatnost — kako unutar doma, tako i u naselju.

Prateći trend održive gradnje, sve veću pažnju privlače objekti sa visokom energetskom efikasnošću, prirodnim materijalima i značajnim zelenim površinama u okviru projekta. Investitori koji u svoje projekte ugrađuju zelene tehnologije, energetski efikasne sisteme i planiraju infrastrukturu ne samo da ispunjavaju zakonske standarde, već stvaraju proizvode koji imaju veću tržišnu vrednost i privlačnost.

Kako se govorilo na konferenciji „Budućnost građevinske industrije: ljudi, kapital i održivost“, ekološki pristup prestaje da bude izbor — od 2027. godine postaje zakonska obaveza, a njeno zanemarivanje nosi ozbiljne finansijske posledice. Pročitajte više o ovoj temi na linku.

Tržište polako prepoznaje vrednost zelene gradnje

Iako investitorima može delovati kao dodatni trošak, ekološka gradnja predstavlja dugoročnu tržišnu prednost, jer ko će želeti da živi i ulaže u zagušen i zagađen grad?

U Beogradu postoji dovoljno prostora da se ekonomski rast i zaštita životne sredine usklade, a održiva gradnja nije „luksuz bogatih zemalja“, već preduslov da grad ostane zdrav, funkcionalan i prijatan za život.

U City Expert ponudi novogradnje postoji veliki broj novih zgrada koje podržavaju zelene principe, a priprema se mnogo sličnih atraktivnih projekata jer tržište počinje da osluškuje potrebe savremenog čoveka i teži da se približi međunarodnim ekološkim standardima. Verujemo da zajedničkim trudom možemo podići svest o ovim pitanjima i da će svaka nova zgrada koja usvoji ekološke principe doprineti stvaranju zdravije i prijatnije sredine za sve nas.